Фото: fonet.rs

На скупу су представљене нове смернице Европске комисије за израду тог документа, детаљан план и динамика његове припреме, као и његово усвајање, расположива стручна помоћ Европске комисије и ОЕЦД-а и препоруке и искуства из претходне године.

Учесници скупа су дефинисали низ конструктивних предлога о томе шта све треба да се укључи у ЕРП, попут подстицања бољег рада научноистраживачких организација и осмишљавања програма за задржавање квалитетнијих кадрова у земљи.

Поред тога, то су и обезбеђивање подршке пословне заједнице, подршка малим и средњим предузећима и иновационим делатностима, као и енергетска ефикасност и коришћење ИПАРД програма као инструмента за развој домаће пољопривреде.

Министар финансија Душан Вујовић је, отварајући овај скуп, говорио о значају програма, као и корацима у његовој припреми, нагласивши да је његов циљ да побољшамо сопствени начин планирања и реализације крупних пројеката и унапредимо начин сагледавања потребних ресурса и очекиваних резултата.

Фото: fonet.rs

Дефинисањем приоритета пројектујемо јасну слику о томе шта су наше жеље и који је најбољи начин да их сведемо у оквире који су нам расположиви са становишта буџета за наредну годину и средстава које можемо да привучемо из иностранства, као и рокова и капацитета, истакао је Вујовић.

Методологија припреме овог програма унапређена је у односу на прошлу годину и захтева бољу повезаност макрофискалног оквира и секторских мера којима се спроводе приоритетне структурне реформе у Републици Србији.

Осим тога, ЕРП ће у целости уважавати кључне елементе Фискалне стратегије за период од 2017. до 2019. године, како у погледу пројектоване динамике привредног раста, тако и у домену расположивих финансијских и других ресурса.

ЕРП је документ који Република Србија, као држава кандидат за пријем у чланство ЕУ, израђује на годишњем нивоу, у циљу успостављања платформе за ефикасније фискално планирање и координацију економских политика, а садржи средњорочни оквир макроекономске и фискалне политике, као и конкретне приоритетне структурне реформе.

Овим реформама се непосредно подржава макрофискални оквир, отклањају препреке привредном расту и повећава конкурентност националне економије.

За сваку приоритетну структурну реформу дефинише се прецизан временски оквир спровођења и ефекти које ће имати на буџет, истиче се у саопштењу Министарства финансија.