Свети Сава, манастир Милешева

На представљању у оквиру Трибине Библиотеке САНУ уредник едиције академик Никша Стипчевић је истакао да је судбина ове књиге слика неприлика које погађају рад наше највише научне установе. Наиме, дело је прихваћено на ИИИ скупу Одељења, марта 1996. године, на основу препоруке академика Мирослава Пантића и ментора ауторке проф. др Радмиле Маринковић, а штампано је због недостатка средства осам година доцније.

Он сматра да је велика штета за славистичку науку што је једно тако важно дело за књижевну медијевалистику чамило тако дуго у рукопису, јер у свету, у стручним круговима, влада интересовање за Доментијана као једног од важних писаца 13.века.

Академик Пантић је оценио да је објављивање ове студије у престижној библиотеци САНУ својеврсно признање аутору и најбољи знак да се ради о значајном научном достигнућу. Бавити се историјом текста једног Доментијановог житија је, по оцени Пантића, претежак је задатак и захтева храброст, јер се његовим опусом научници баве већ скоро два века.

Живот Доментијана је само делимично познат, јер је био монах за кога се само наслућује да је био аристократског порекла, а сам је за себе рекао да је био последњи ученик Светог Саве. Написао је, између осталог, житија Светога Саве и Светог Симеона, који су до нас стигли преко преписа из средњег века. Јухас-Георигијевска је помно истражила сваки препис не би ли открила који је од њих најстарији и највише близак оригиналу.

Према речима проф. др Јелке Ређеп, студија је почетак докторске дисертације и представља вредан допринос истраживању српске средњевековне литературе. Она је констатовала да Доментијаново житије има реторску форму и да поседује значајну историјску грађу која је обрађена на начин карактеристичан за то време.

За Ређепову је значајно што је ауторка понудила детаљан, исцрпан и обавештен текст о свим досадашњим истраживањима Доментијана, од Шафарика преко Владимира Ћоровића до Ђорђа Трифуновића, као и свих страних научника који су се бавили том темом.

За проф. др Маринковић студија је добар пример српске текстологије средњег века и на основу анализе житија може се сагледати да је кроз њих Доментијан писао историју српске државности, неку врсту поетизоване историје српске круне.

Јухас-Геориевска је напоменула да је њена дисертација, у којој је истраживана историја оба житија, имала 900 страна и добра је основа за критичко издање Доментијанових списа, на коме ради већ годинама. Она је изразила наду да ће то бити објављено.