Фото: tanjug.rs

Сертић је, представљајући Централну евиденцију привремених ограничења права лица регистрованих у АПР-у, објаснио да ће регистар омогућити да се одговорним лицима привремено ограничи право на регистровање друге фирме.

На тај начин ћемо моћи да пратимо и објављујемо ко је прекршио закон, као и да му, у том случају, онемогућимо да даље располаже уделима, новцем у привредним друштвима, ако су надлежни органи изрекли такве мере, нагласио је он.

Према његовим речима, свако ко не измири пореске обавезе неће моћи да буде активан учесник економског живота, а казнени критеријуми ће бити дефинисани кроз судске пресуде.

Министар је рекао да је почетком рада овог регистра, који се назива и “црна листа”, практично почела примена Закона о централној евиденцији привремених ограничења права лица регистрованих у АПР-у, који је усвојен крајем прошле године.

Сертић је уједно указао на то да је ресорно министарство највећи део јавних података учинило доступним кроз различите регистре како би решило проблеме у друштву.

Ово је важан закон који нам омогућава да имамо евиденцију свих учесника у економском животу који су нарушили правила понашања, нагласио је он и додао да је држава омогућила да пословни амбијент буде добар и да привредници могу да раде и буду успешни.

Фото: tanjug.rs

Директор АПР-а Звонко Обрадовић објаснио је да ће у регистар бити уписани они који су учинили, примера ради, кривично дело пореске утаје, привредне преступе, дуговања и све за шта суд осуди једно лице, али и истакао да забране нису аутоматске.

Обрадовић је навео да у регистру неће бити доступни лични подаци из казнених евиденција, и то због заштите података о личности, док су јавно доступни подаци о правним лицима.

Он је рекао да је унос података почео и да већ има неколико стотина ограничења, која ће сукцесивно бити објављивана, истичући да је то још један додатни стандард – објава података о професионалној репутацији.

Реализацију регистра помогла је и Краљевина Норвешка са 79,2 милиона динара за софтвер, док је Агенција за привредне регистре у пројекту за хардвер учествовала са 10,5 милиона динара.

Амбасадор Норвешке у Србији Арне Санес Бјорнстад изјавио је да је и сам правник по професији и да зна колико је правни оквир важан, а самим тим и овај регистар.

Србија већ има одговарајуће пословно окружење за регистровање привредних субјеката, али потребно је установити ограничења како бисмо спречили неке злоупотребе, рекао је он.

Бјорнстад је оценио да је Србија већ добро место за пословање, али и подвукао да је успостављањем овог регистра отишла корак даље.