У саопштењу се наводи да је од укупног броја домаћинстава предвиђених за анкетирање у другом таласу (6.663 домаћинства), анкетирано 5.680 домаћинстава (85,2 одсто), односно 15.552 особа старих 16 и више година.

Анкета је спроведена методом директног интервјуа (лицем у лице) са члановима домаћинства и била је анонимна, а ово истраживање има за циљ да се прикупе подаци ради израчунавања индикатора о сиромаштву, социјалној искључености и условима живота.

Спровођење истраживања има посебан значај имајући у виду да је засновано на стандардизованој методологији за све државе чланице Европске уније, чиме је обезбеђена упоредивост података. Истраживање се спроводи једанпут годишње.

Стопа ризика од сиромаштва или социјалне искључености у 2015. години износи 41,3 одсто, при чему стопа ризика од сиромаштва износи 25,4 одсто.

Ова лица нису нужно сиромашна, већ само имају већи ризик да то буду.

Лица од 18 до 24 године највише су изложена ризику од сиромаштва (30,3 одсто), као и лица млађа од 18 година (29,9 одсто) док најнижу стопу ризика од сиромаштва имају особе старије од 65 година (19,7 одсто).

Највећу стопу ризика од сиромаштва имају лица у домаћинствима која чине две одрасле особе с троје или више издржаване деце – 35,8 одсто, као и самохрани родитељи с једним дететом или више издржаване деце – 35,4 одсто.

У зависности од радног статуса, код лица старих 18 и више година, најизложенија ризику од сиромаштва су незапослена лица (46,2 одсто), док је најнижа стопа ризика од сиромаштва код запослених код послодавца (8,5 одсто).

Код самозапослених лица ова стопа износи 37,3 одсто. Стопа ризика од сиромаштва код пензионера је 15,2 одсто.

Детаљније податке о сиромаштву, материјалној ускраћености, неједнакости и интензитету рада можете погледати у саопштењу Републичког завода за статистику „Сиромаштво и социјална неједнакост у Републици Србији“.