Текст драме остао је у заоставштини породице Петровић, а затим је доспео у документацију историчара уметности Катарине Амброзић, врсног стручњака за Надеждино сликарство.

Њена библиотека и архива припали су Градској библиотеци и, према речима управника Јове Радуловића, ова установа штампањем драме обележава 90 година од смрти велике уметнице и великог човека српске културе.

Приређивач рукописа проф. др Душан Иванић рекао је да је драма плод непосредног сусрета са народом из околине Кичева и да се у њој препознаје дубока импресија ауторке о страдањима Срба.

Он је драму дефинисао као причу о злочину, побуни, освети, која на крају велича пијемонтску улогу Србије, а доживљава је као занимљиву и драгоцену допуну литературе о комитским борбама у Македонији и околним земљама, иако је главна тема судбина српске жене у доба ропства под Турцима.

Одломке из драме читала је Олга Савић, а песме из јужне Србије извела су браћа Теофиловићи.