Павловић је, отварајући саветовање о развоју бизнис инкубатора у нашој земљи, истакао да би развојем сектора малих и средњих предузећа био обезбеђен динамичан привредни раст и развој.

Важно је користити нове развојне инструменте - кластере, пословне инкубаторе, индустријске зоне и технолошке паркове, навео је он и објаснио да су бизнис инкубатори предузећа основана да створе повољне услове који ће охрабрити људе да отпочну самостални посао и оснују своја предузећа. Бизнис инкубатори, такође, треба да омогуће новооснованим предузећима да стану на ноге и покрену стабилан раст и развој.

Према његовим речима, циљ пословног инкубатора је да помогне успостављању већег броја малих и средњих фирми, помажући им у преживљавању првих неколико година док не нарасту и постану компетентна предузећа са јасним пословним концептом.

Тако оснажена предузећа излазе из пословних инкубатора како би направила простор новим младим компанијама, додао је помоћник министра привреде.

Чак 85 одсто фирми у бизнис инкубатору успешно преброди почетну фазу свог пословања управо захваљујући повољним условима у којима ради, указао је Павловић и истакао да је у Мађарској отворено 30 инкубатора, у Словенији 13, Пољској 56, а Чешкој 24.

Павловић је прецизирао да власт располаже само делом могућности за стварање подстицајних услова за пословање, док је други део одговорности на локалном и регионалном нивоу. Прави резултати могу се очекивати кроз усклађено деловање свих актера, од регионалног до локалног нивоа, напоменуо је он.

У Европској унији послује приближно 900 бизнис инкубатора који годишње отворе око 30.000 нових радних места у редовној процедури и још 10.000 кроз посредне ефекте, са трошком од око 4.500 евра по радном месту.

Саветовање је организовало Министарство привреде у сарадњи са Економском комисијом за Европу УН, норвешком консалтинг компанијом СУНТЕФ и Привредном комором Србије.