Богосављевић-Бошковић је на семинару за управљаче заштићених подручја под називом "Органска производња у заштићеним подручјима", који се одржава на Златару, истакла да савремен, концептуални модел управљања заштићеним подручјима подразумева далеко већу улогу заштићених подручја у социјалној, еколошкој и економској димензији локалне и шире заједнице.

Она је, наводећи да су све ове спознаје и савремени трендови укључени и у недавно усвојени Закон о националним парковима, рекла да је важно да овај закон, као и други прописи којима се штити природа, буду примењени у пракси, и да резултати буду видљиви, а циљеви постигнути.

Према њеним речима, органска производња воћа, поврћа, ратарских култура, као и узгој домаћих, аутохтоних раса животиња, на еколошки начин доприносе очувању природних вредности заштићених подручја.

Њима се не нарушава еколошки склад, а у исто време за локално становништво органска производња је могућност за обезбеђивање значајних прихода и бољи квалитет живота, додала је она.

Богосављевић-Бошковић је нагласила да су органски производи у свету изузетно тражени и скупи, и напоменула да се они данас могу без проблема пласирати и на домаћем и на иностраном тржишту због тога што увек има довољно потрошача који су спремни да плате вишу цену за гарантован квалитет органског производа.

Она је уједно подсетила на чињеницу да је Србија, упркос изванредним условима за органску производњу, ту могућност искористила минимално, и да данас имамо тек приближно 0,26 одсто пољопривредних површина под органским засадима.

Богосављевић-Бошковић је напоменула да је потребно пронаћи модел како да се искористи оно што нам је природа дала, а да се при том не наруши савршен природни склад заштићених подручја, наводи се у саопштењу Министарства пољопривреде и заштите животне средине.