Израда фототипског издања Минхенског Псалтира од изузетног значаја
Београд, 8. октобар 2015. године – Директор Управе за сарадњу с црквама и верским заједницама Министарства правде Владе Републике Србије Милета Радојевић разговарао је са владиком средњоевропским Сергијем Карановићем о актуелним питањима из живота и рада Епархије средњоевропске.
На састанку, одржаном 29. септембра у просторијама Управе, постигнут је начелан договор о реализацији одлуке Светог архијерејског синода Српске православне цркве у поступку издавања фототипског издања Минхенског Псалтира.
Минхенски Псалтир је настао крајем XIV века и рађен је или за кнеза Лазара (1371–1389) или за његовог сина Стефана (1389–1427). Има више од 200 страница, димензија 28x19,5 центиметара, од чега се на њих 148 налазе илустроване минијатуре.
Писан је српском редакцијом црквенословенског језика, старом унцијалном ћирилицом, а данас је део колекције Баварске државне библиотеке из Минхена.
Ово дело је од изузетног значаја за словенску палеографију јер садржи најстарији списак ћирилице и глагољице. У ћирилици је набројано слово „ђерв”, што је одлика српске редакције старословенског језика.
Псалтир је највероватније био део библиотеке Стефана Лазаревића, а касније је припадао библиотеци Ђурђа Бранковића (1427–1456), при чему се сматра да га је неко од његових потомака однео у фрушкогорски манастир Привина Глава.
Српски патријарх Пајсије Јањевац (1614-1647) пронашао је ово дело у манастирској ризници и позајмио га, а укоричио га је и преписао 1629. године.
Овај препис је касније завршио у Народној библиотеци Србије, а уништен је током нацистичког бомбардовања Београда 6. априла 1941. године.
Оригинал псалтира је током Великог бечког рата један баварски официр 1688. године узео из манастира и понео са собом, да би га 1689. године поклонио манастиру Готесцел, у Баварској шуми.
Књига 1782. године прелази у манастир Светог Емерама у Регензбургу, а од 1810. године се налази у баварској краљевској библиотеци.
Минхенски Псалтир, једна од највреднијих књига за српску историју културе, практично је тренутно недоступна нашој јавности, због чега је израда фототипског издања од изузетне важности за очување српске историје, традиције и културе.