У саопштењу, које је издато поводом навода Мреже за пословну политику о томе да су страни инвеститори у Србији несигурни и незадовољни пословањем, наводи се да су овакве неозбиљне и неодговорне изјаве очигледно засноване на личним утисцима аутора оваквих памфлета, који не могу и не желе да се помире са позитивним резултатима рада Владе Србије.

Међународни монетарни фонд (ММФ) је, како се истиче, управо захваљујући економској политици Владе Србије, кориговао и процену раста БДП-а.

Потпуни подаци изгледају сасвим другачије него што то жели да представи Мрежа за пословну политику, објашњава се у саопштењу, уз напомену да привредна кретања у 2015. години карактеришу повољна економска и платнобиласна кретања, ниска и стабилна инфлација и наставак успешне реализације мера фискалне консолидације и структурних реформи.

Поред тога, остварена је релативна стабилност на домаћем девизном тржишту, уз потврду кредитног рајтинга агенција Fitch i Standarda & Poor’s, стабилно кретање премије ризика земље и успешно спровођење договореног економског програма с ММФ-ом.

У другом кварталу 2015. године забележен је међугодишњи раст БДП од један одсто, а на раст су највише утицали добри резултати у секторима индустрије и грађевинарства.

Физички обим индустријске производње је у првих седам месеци остварио међугодишњи раст од плус 6,1 одсто, који је опредељен растом производње у прерађивачкој индустрији (+5,7 одсто) и енергетици (+8,8 одсто).

Извоз робе изражен у еврима повећан је за 8,7 одсто, увоз робе за +5,6 одсто, а спољнотрговински робни дефицит је смањен за -2,7 одсто.

У првих седам месеци регистровано је побољшање показатеља робне размене, с обзиром на то да је покривеност увоза извозом повећана на 75 одсто у односу на исти период 2014. године.

Спољнотрговинска робна размена је највећа са земљама чланицама ЕУ (64,6 одсто укупне размене), а од почетка године платнобилансна позиција земље је значајно побољшана.

Дефицит текућег рачуна платног биланса у првој половини 2015. године износио је 727,9 милиона евра и смањен је за –29,8 одсто на међугодишњем нивоу, што је резултат већег суфицита у размени услуга са иностранством, али и повећаног прилива дознака и нижих расхода по основу страних директних инвестиција.

Међугодишња инфлација је у првих седам месеци 2015. године наставила да се креће испод доње границе инфлационог циља (4 одсто ±1,5 одсто), при чему је у јулу износила један одсто, констатује се у саопштењу.