Фото: Танјуг

Тасовац је том приликом истакао да поставка показује колико нове технологије могу да преобразе домаћу музеолошку праксу.

Министар је, подсећајући на достигнућа тог научника, рекао да Пупин није био само научник, проналазач, професор, добитник Пулицерове награде, него и почасни конзул Србије у САД, дугогодишњи председник Српског народног савеза у тој земљи и велики добротвор.

Он је био грађанин света који никада није заборавио своје порекло, рекао је Тасовац и напоменуо да успех у било ком смислу не ослобађа од друштвене одговорности.

Према његовим речима, и ова изложба о Пупину, највећа до сада, афирмише јавно-приватно партнерство у култури, с обзиром на то да је реализована у сарадњи Министарства културе и информисања, Историјског музеја Србије, Телекома, Нелта и Кодек института - LiveViewStudio.

Генерални директор компаније "Телеком Србија" Предраг Ћулибрк оценио је да је ова изложба феноменални спој технологија, дизајна, иновација и традиције, и додао да на иновативан начин представља лик и дело Михајла Пупина.

Ћулибрк је подсетио на то да се Пупин отиснуо пут Америке без пара и знања језика, али да је са собом понео истрајност, вољу и жељу да успе, што је заиста и постигао.

Према његовим речима, тај научник је оставио велику заоставштину својих достигнућа, при чему су она највећа управо у области телекомуникација.

Аутор изложбе Александра Нинковић-Ташић напоменула је да је ово прва музејска поставка у Србији која користи савремене технологије и омогућава да сваки сегмент изложбе буде интерактиван.

Новина у домаћој музеологији јесте и коришћење интерактивних наочара, рекла је Нинковић-Ташић.

По први пут су изложени Пупинови драгоцени легати и до сада непознат архивски материјал са великим бројем докумената, попут тајног досијеа ФБИ, а посетиоци се могу упознати и са низом непознатих чињеница о приватном животу великог научника.

Делови изложбе су посвећени његовом научном и професорском раду, књижевном делу за који је добио Пулицерову награду, ангажману за помоћ Србији током Првог светског рата, тајном раду за америчку војску, многобројним доброчинствима и меценском односу према уметности.

Изложба траје до 20. фебруара следеће године.