Фото: eko.minpolj.gov.rs

Богосављевић-Бошковић је у уводном обраћању на другом међународном сајму "Зелена економија" објаснила да се тај појам односи на широко коришћење обновљивих ресурса као извора енергије, повећање енергетске ефикасности, али и на развој и примену одрживе органске пољопривреде.

Све ово доприноси отварању нових радних места која су у директној вези са животном средином, као и окретању такозваном општем, зеленом привредном расту, указала је она.

Према њеним речима, зелена економија може да се постигне само кроз конкретан пакет мера – законодавне и тржишне механизме, као и укључивање приватног сектора.

Истраживање и иновације у области зелених техонологија од кључног су значаја, нагласила је Богосављевић-Бошковић, уз напомену да је и пренос технологија од развијених ка земљама у развоју важно средство за подстицање зеленог економског развоја.

Она је навела да ће Србија као држава, као и саме локалне самоуправе, обезбедити део финансијских средстава за имплементацију ЕУ еколошких стандарда из међународних извора финансирања, али да модел јавно-приватног партнерства свакако представља једно од неопходних решења за пуну имплементацију.

Према њеним речима, модел јавно-приватног партнерства један је од начина за изградњу енергетских објеката за спаљивање нерециклабилног отпада, односно за употребу тог отпада за производњу електричне и топлотне енергије.

У већим градовима Србије, као што су Београд, Нови Сад, Крагујевац и Ниш, односно у регионима у којима се генерише већа количина отпада, реализација наведених пројеката била би свакако оправдана и одржива, нагласила је Богосављевић-Бошковић.

Она је рекла да је ресорно министарство припремило за усвајање сет закона који директно доприносе примени концепта зелене економије – закон о заштити животне средине, закон о управљању отпадом, закон о заштити природе, закон о националним парковима и закон о заштити земљишта.

Према њеним речима, поменутим законским решењима реафирмише се поновно успостављање Фонда и подстиче развој рециклажне индустрије у контексту очувања ресурса и нових радних места.

Отпад се, како је додала, сагледава у потпуности као ресурс, стварају се битни предуслови за заштиту и очување нашег укупног природног и културног наслеђа, заштиту и очување богатог биодиверзитета и геодиверзитета Србије, уз очување и унапређивање еколошки значајних подручја.

Према њеним речима, управљање отпадом, а нарочито његово сакупљање и разврставање, еколошко је, али и економско питање, у којем лежи велики потенцијал.

Такође, како је навела, зелено запошљавање могло би да представља кључну карику у борби против сиромаштва.

Процењује се да би имплементацијом прописа у сектору управљања отпадом запошљавање било повећано за 10 одсто у односу на садашњи тренд, закључила је Богосављевић-Бошковић.