Фото: Танјуг

Вујовић је гостујући на ТВ Пинк рекао да ће се приликом решавања тог питања гледати какве су најбоље праксе у свету, али да је суштина да неко ко добија део прихода, добије уједно и део обавеза.

Ја ћу предлагати да, поштујући принципе у свету и принципе равноправности, то уредимо на најбољи начин, навео је Вујовић.

Он је, наводећи нове активности у фискалној сфери, најавио и да је тренутно у припреми концепт закона о финансирању локалних самоуправа, који ће до краја септембра бити у Скупштини Србије.

Дефинисаћемо нацрт закона, а очекујемо да ће до краја септембра он бити спреман за дискусију у Скупштини, рекао је Вујовић и додао да је у припреми и закон о накнадама, којих има 384 у Србији, а циљ је да се обједине.

Према његовим речима, у наредном периоду ће се радити и на повратку на програмско буџетирање.

Министар финансија је указао да је дефицит буџета у првих шест месеци само 1,5 одсто БДП-а, што је 4,5 пута боље него у истом периоду 2014. године када је износио 6,6 одсто.

То је невероватан резултат. На крају јуна смо од планираних 105 милијарди динара дефицита, имали испод 30 милијарди. Уштедели смо готово 80 милијарди динара, истакао је Вујовић.

Он је навео да су приходи већи за 42 милијарде динара, а 15 милијарди динара чини боља наплата пореза и акциза, док 25 до 30 милијарди динара чине непорески приходи - дивиденде јавних предузећа, 4Г технологија и друго.

Вујовић је поновио да је Србија у трогодишњем програм са ММФ-ом, јер би у једногодишњем било потребно велико одрицање, али се резултати већ виде.

Кад смањите дефицит, смањујете дуг, а кад смањите дуг и камате падају, рекао је Вујовић и додао да би новац од уштеда, Влада Србије могла улагати и у инвестиције попут изградње школа и завршетак инфраструктуре.

Министар финансија је објаснио да би у случају приватизације Телекома, новац био усмерен на ствари које затварају пропусте из прошлости и подстичу економски раст.

Он је подсетио да су ефекти наслеђене рецесије, поплава, рецесиони ефекти фискалне консолидације, деловали негативно, а сада почињемо да излазимо из тог оквира.

Добро смо спровели ово до сада, јер имамо ревизије економског раста са -0,5 одсто, прво на нулу, а сада и на плус 0,5 одсто, а можда и више, нагласио је Вујовић и додао да је на крају најважније да се отворе нова радна места и оствари привредни раст.