|
Фото: Фонет |
Тасовац је том приликом оценио да живимо у времену у коме су дигиталне технологије драматично измениле нашу стварност.
Уколико се институције културе не прилагоде новој стварности, изгубиће корак са временом, са својом публиком, али и са својом основном мисијом, а то је да учине своје садржаје доступним што ширем кругу људи, истакао је министар.
Он је подсетио на експеримент Центра за дигиталне хуманистичке науке, који је на веб страници реклаказа.ла почео са буџетом од нула динара, али добром идејом и приступом интернету, да објављује заборављене речи из Српског речника Вука Стефановића Караџића.
Према његовим речима, овај пројекат је за неколико месеци постојања
привукао пажњу више од 24.000 следбеника на Фејсбуку, што је пример иницијативе која није била успешна само зато што је била популарна, већ зато што је показала како се један важан део српског културног наслеђа може учинити доступнијим и разумљивим млађим генерацијама.
Морамо прихватити интернет и дигиталне технологије не као циљ за себе, већ као незаобилазни канал комуникације и платформу за размену знања и мишљења, нагласио је Тасовац.
Да би институције културе привукле публику, оне морају да изађу из својих устаљених оквира, поручио је министар и истакао да култура није нешто што се само чува у музеју, већ је култура дијалог, колективно памћење, свест о томе како прошлост утиче на слику коју стварамо данас и о себи, и о другима.
Култура је спона између идеализоване, сублимиране слике о прошлости и одлучне, активне и динамичне визије будућности, коју свако друштво жели да изгради за себе, указао је он.
Зато институције културе не треба само да чувају своје благо, већ исто тако и да омогућавају и поспешују друштвени дијалог, закључио је Тасовац.
Киф је указао на то да су дигиталне технологије у потпуности промениле свакодневни живот, па је и култура приморана на то да се промени.
Према његовим речима, са једне стране цео свет је повезан, а са друге стране због доступности забавних садржаја култура мора да се бори за своје место, при чему јој ни глобална криза не иде на руку.
Ова конференција јесте прилика за то да се осмисле нове комуникације и начин решавања ових проблема и време да се размене добра искуства Велике Британије и Србије, поручио је Киф.
Регионални директор "Бритиш каунсила" у области уметности Грегори Неш осврнуо се на рад Британског савета, као и на добру сарадњу његове куће са младим уметницима на великим пројектима, као што су изложбе, филмски фестивали и слично.
Колумниста листа "Гардијан" и чувени ПР агент Марк Борковски рекао је да је циљ његовог предавања да покуша да понуди одговор на неколико кључних питања: Шта заправо значи добра комуникација данас? Како од институције направити бренд? Како променити имиџ неке институције? Како привући нове публике?.
У оквиру конференције биће разматран положај установа културе у савременом свету дигитализације, уз учешће многобројних представника институција културе, уредника културних рубрика домаћих медија и ПР стручњака.
Други дан скупа обележиће панел „Како унапредити позицију културе у медијима“, који ће модерирати министар Тасовац.
Конференција је први у низу програма које ће Министарство културе и информисања и "Бритиш каунсил" реализовати у циљу јачања капацитета установа културе и размене са институцијама из Велике Британије.