Фото: Танјуг

Богосављевић-Бошковић је, учествујући на 15. економском самиту Републике Србије, навела да је сектор агробизниса атрактиван како за домаће, тако и за стране инвеститоре.

Према њеним речима, Србија има изванредне услове за пољопривредну производњу, који се огледају у квалитетном земљишту, повољним климатским условима, стручно оспособљеном кадру и вредним људима.

Она је истовремено указала на чињеницу да је пољопривредни сектор један од ретких привредних сектора који годинама бележи суфицит у спољнотрговинској размени.

У прошлој години, како је додала, и поред великих елементарних непогода које су нас задесиле, у том сектору је забележен суфицит у спољнотрговинској размени од више од милијарду евра.

Богосављевић-Бошковић је уједно указала на потребу за константним унапређењем пољопривредне производње и прерађивачке индустрије, и то како у погледу квалитета производа, тако и у виду повећања произведених количина.

Она је истакла да, и поред добрих резултата, српску пољопривреду карактерише извоз сировина или производа ниског степена обраде, што у будућем периоду представља задатак да се успостављањем савремених прерађивачких капацитета наша земља сврста у ред развијених земаља са високим процентом извоза прерађених производа.

С обзиром на велики број малих газдинстава, како је нагласила, српски аграр има потребу за успостављањем удружења пољопривредних произвођача, чиме би се омогућила повољнија набавка репроматеријала, обједињена продаја веће количине производа, заједничка прерада и паковање производа.

Према њеној оцени, велики потенцијал Србије налази се и у изради производа са додатом вредношћу, као што су органски производи.

Богосављевић-Бошковић је као област од посебне важности издвојила и трансфер знања за развој српског аграра, истичући да само добро образован пољопривредни произвођач који своју производњу заснива на савременим технологијама може бити конкурентан.

Један од основних предуслова за ефикасну и конкурентну пољопривредну производњу у Србији јесте унапређење знања пољопривредника, о чему говори и податак да када би се унапредило знање и повећао принос житарица за 5–10 одсто и принос млека за око 10 одсто, приход Србије био би увећан за 150 милиона евра, навела је она.

Богосављевић-Бошковић је подсетила и на усвојени Закон о финансирању и обезбеђењу финансирања пољопривредне производње, као и на то да су нашим пољопривредним произвођачима доступни и кредити са субвенционисаном каматном стопом.

Такође, како је додала, Министарство спроводи и низ активности, пројеката и програма који ће допринети побољшању услова пословања и креирању бољег пословног амбијента у пољопривредном сектору.

Она је напоменула да ће усвајање ИПАРД програма и успостављање ИПАРД структуре омогућити нашим пољопривредницима коришћење претприступних фондова Европске уније, што би требало да значајно допринесе унапређењу конкурентности домаће пољопривредне производње.

Поред тога, како је предочила, реализују се активности на јачању система квалитета и безбедности хране кроз успостављање националне референтне лабораторије, као и активности хармонизације домаћег законодавства са правним тековинама Европске уније.

Богосављевић-Бошковић је указала на то да је циљ побољшање положаја наших пољопривредних произвођача, унапређење њихове производње и благовремено прилагођавање српске пољопривреде захтевима Европске уније.

Она је као један од највећих проблема савремене цивилизације навела проблем квалитета животне средине, уз напомену да је решавање овог проблема постало неизбежни део међународних, регионалних и националних агенди данашњице.

Свесни смо тога да и у Србији унапређење система заштите животне средине мора укључити сталну бригу за очување и унапређење квалитета ваздуха, воде и земљишта, заштиту биодиверзитета, очуваних екосистема, као и одрживо и ефикасније коришћење природних, посебно енергетских ресурса, објаснила је Богосављевић-Бошковић.

Према њеним речима, Министарство у потпуности подржава концепт тзв. зелене економије, која је као инструмент одрживог развоја заснована на ефикасном коришћењу релативно „чисте” енергије добијене из различитих обновљивих извора, на рециклажи и адекватном управљању отпадом, као и на органској пољопривреди.

Још један велики изазов за Србију, како је додала, представљају њени економски капацитети у области унапређивања квалитета животне средине.

Она је објаснила да се процењује да ће укупни трошкови испуњавања свих правних тековина ЕУ у области животне средине до 2030. године бити око 10,6 милијарди евра, од чега су најзахтевнији сектор за воде, отпад и сектор индустријског загађења.

Богосављевић-Бошковић је нагласила да унапређење животне средине не представља само трошак, већ је од велике важности и за грађане и за привреду.

Свесна чињенице да се пред нама налази период који ће захтевати велики рад, знање и улагање, уверена сам у то да заједничким активностима имамо могућности за проналажење решења која ће омогућити успостављање повољног пословног и инвестиционог амбијента, развој српске привреде и унапређење стања животне средине, закључила је она.