Богосављевић-Бошковић је, у уводном обраћању на скупу „Енергетика и животна средина – Србија на путу ка ЕУ“, рекла да се одрживо коришћење енергије и других ресурса заснива на унапређењу њихове ефикасности и чувању и штедњи у коришћењу мање загађујућих и обновљивих извора енергије и ресурса.

Она је истакла да је Србија, имајући у виду ограничавање емисије гасова стаклене баште, прихватила обавезу да, у складу са Уговором о енергетској заједници са ЕУ, повећа удео обновљивих извора енергије у финалној потрошњи енергије са садашњих 21,2 на 27 одсто до 2020. године, што представља врло амбициозан циљ.

Према њеним речима, извесно је да енергетика представља сектор економије који има највећи негативни утицај на животну средину, а њена заснованост доминантно на конвенционалним изворима енергије представља реалну претњу по одрживост привредних токова.

Необновљивост најкомерцијалнијих и најдоступнијих енергената данашњег света, а то су угаљ, нафта и гас, како је навела, врло је битна карактеристика светске енергетике, која утиче на одрживу будућност, односно на могућност садашњих генерација да остваре економски раст и развој не ускраћујући ту могућност будућим генерацијама.

Богосављевић-Бошковић је најавила да би процењена сума од 10,6 милијарди евра, колико ће Србија морати да издвоји до 2030. године за усклађивање области заштите животне средине са стандардима ЕУ, због прошлогодишњих поплава могла да буде значајно премашена.

Она је истакла да је проблем заштите животне средине један од највећих проблема и у свету, и саставни је део важних међународних и регионалних питања.

Према њеним речима, најзахтевнији сектори су заштите вода, отпад и индустријско загађење, при чему се ту не ради само о трошковима, већ и о великим бенефитима кроз отварање нових радних места у “зеленој економији”, као и користи од побољшања здравља и квалитета живота људи и смањења штета на имовини.

У погледу имплементације прописа и успостављања система заштите животне средине, Републику Србију очекују бројни изазови, пре свега у погледу административних капацитета и финансирања система како би био одржив, закључила је Богосављевић-Бошковић.