Фото: Танјуг

Сертић је након састанка са представницима Агенције за привредне регистре (АПР) навео да ће са једног броја предузећа држава скинути блокаду, али да ће се гледати да се проблеми тих фирми реше било кроз стечај, приватизацију или на неки други начин.

По истеку законског рока, односно 31. маја, држава ће морати да настави да штити стратешка предузећа, рекао је министар и додао да ће Министарство привреде предложити која ће то бити предузећа, при чему ће Влада донети коначну одлуку о томе.

Он је указао на то да је императив државе брза, ефикасна и транспарентна приватизација, и потврдио да рокови неће бити продужени.

Према његовим речима, држава је спремна да предузећа са негативним капиталом прода и за минималну цену, односно за један евро, али да ће у том случају јасно бити дефинисане обавезе купаца.

Нећемо дозволити да се догоди да неко купи фирму за евро, па да је онда намерно гурне у стечај и прода имовину, поручио је Сертић.

Министар је подсетио на то да је законом одређен рок за трансформацију фирми које имају друштвени капитал, а таквих има приближно 80, што је мањи део у односу на списак од 512 предузећа у реструктурирању предвиђених за приватизацију.

Сертић је указао на то да питање приватизације не може да се реши само законом или да га решава само Агенција за приватизацију.

То је озбиљан посао, а приватизација је у доброј мери откочена. Постоје, међутим, друге врсте проблема везаних за тај процес и то у самим предузећима, додао је он.

Министар је поручио да је интерес радника и државе да се те фирме приватизују, и поновио да никакви рокови неће бити померани.

Никакви рокови за приватизацију нису померени ниједном одлуком, ни мене као министра, ни одлуком Владе. Приватизација неће бити заустављена, већ ће бити јавна и отворена, истакао је Сертић.

На питање зашто се мења Закон о стечају, Сертић је рекао да је то због тога што у Србији стечај често значи крај предузећа, гашење и распродају имовине, али да то не мора да буде тако.

Циљ јесте да и кроз стечај један део предузећа нађе новог власника, додао је он.

Министар је нагласио да није задовољан ни брзином, ни еластичношћу овог процеса, а највише примедби упућено је на рад стечајних управника.

Због тога би измене овог закона требало очекивати у другој половини године, закључио је Сертић.