Фото: Танјуг

Изложба, која је за јавност отворена од 10. марта до 5. априла, свечано је отворена у присуству директора Националне библиотеке Русије у Санкт Петербургу Антона Ликхоманова и директора Народног музеја Бојане Борић-Брешковић.

Тасовац је том приликом рекао да је 166. лист јеванђеља у Србију стигао захваљујући сарадњи министарстава културе Србије и Русије, уз оцену да је то јединствена прилика да наша генерација види тај лист и на тај начин отвори нову страницу у односима ресорних министарства.

Медински је истакао да чак и површним погледом на Мирослављево јеванђеље може да се види да је то слично писмо, сличан језик.

То је порука савременим људима тог древног писара да не забораве корене, да се сећају православних хришћанских основа, да су наши прадедови били браћа и да треба да се помажемо, нагласио је министар културе Руске Федерације.

Директор Народног музеја Бојана Борић-Брешковић, у оквиру којег је и Музеј Вука и Доситеја, оценила је да је долазак 166. листа Мирослављевог јеванђеља јединствени културолошки и емотивни доживљај, као и велики догађај за српску културу.

Директор Националне библиотеке Русије Антон Ликхоманов додао је да је јеванђеље симбол заједничког наслеђа двеју земаља, и изразио наду да ће 166. лист изазвати интересовање јавности и продубити добру сарадњу између две земље, надлежних министарстава и институција.

Године 1845/46 манастир Хиландар посетила је руска духовна мисија на челу са архиепископом и научником Порфиријем Успенским.

Фасциниран изгледом Мирослављевог јеванђеља, Успенски је исекао 166. лист и однео га са собом.

Лист се од 1846. до 1883. године налазио у Кијеву, након чега је пренет у Императорску јавну библиотеку, данас Националну библиотеку Русије у Санкт Петербургу, где се и тренутно налази заведен као "Лист из Мирославова евангелиа Ф.п.И.Но.83" у збирци Порфирија Успенског.

Библиотека у Санкт Петербургу је на свом сајту поставила део посвећен Мирослављевом јеванђељу, где се сви заинтересовани могу упознати са бурном историјом овог вредног документа.