У саопштењу се наводи да је рок за предају годишњих финансијских извештаја Агенцији за привредне регистре (АПР) 30. јун.

Рок за предају извештаја за статистичке и друге потребе је, изузетно, у овој години 31. март (редовни је крај фебруара), а тај рок је продужен због објективних околности и на иницијативу Привредне коморе Србије.

Циљ је успостављање ефикасног система електронског достављања и пријема ових извештаја у АПР, а један од кључних разлога продужења рока јесте тај што један број обвезника примене закона није обезбедио на време квалификовани електронски потпис, па се на овај начин изашло у сусрет и молбама привреде (АПР не наплаћује било какву накнаду за њихово достављање).

Увођењем електронског система достављања финансијских извештаја додатно се смањују трошкови привреде у вези са финансијским извештавањем, олакшава комуникација обвезника са АПР-ом и повећава правна сигурност.

Подзаконска акта, чија је потпуна примена основни предуслов за ефикасно спровођење закона, донета су у складу са међународним стандардима финансијског извештавања (МРС/МСФИ) и релевантних прописа ЕУ, а у њиховој изради активно је учествовала и Светска банка.

На тек завршеном билатералном скринингу за Поглавље 6, чији су саставни део прописи из области рачуноводства и ревизије, представници Европске комисије изузетно су високо оценили степен усаглашености релевантних прописа Републике Србије са ЕУ регулативом.

Основ за израду Правилника о садржини и форми образаца финансијских извештаја за привредна друштва, задруге и предузетнике („Сл. гласник РС”, бр. 95/14 и 144/14), била је Директива 2013/34/ЕУ (Анекси 3 и 5), која, за разлику од МРС 1 који предвиђа само минималну садржину финансијских извештаја, детаљно уређује садржину образаца биланса стања и успеха.

Попуњавање додатних позиција у финансијским извештајима малих, средњих и великих правних лица, којих има укупно око 11.000, што чини приближно седам одсто свих правних лица која воде пословне књиге по систему двојног књиговодства, треба да допринесе већој транспарентности финансијских извештаја у Србији, а не да се, као што је раније био случај, поједине позиције не исказују у тим извештајима и буду подложне "замагљивању".

Највећи део српске привреде, тзв. микро правна лица која чине више од 93 одсто укупног броја правних лица која воде пословне књиге по систему двојног књиговодства, и даље, у складу са релевантним правилником израђеним такође у светлу најбоље међународне праксе и прописа ЕУ, саставља само финансијске извештаје (биланс стања и успеха) у скраћеном обиму.

Микро правних лица у Србији има око 130.000, тако да број од око „378.000 правних лица” који се помиње у поменутим критикама указује и на изненађујућу необавештеност тих критичара.

Доношењем Закона о рачуноводству и везаних подзаконских прописа нису наметнути било какви додатни трошкови привреди Србије.

Напротив, доношењем одговарајућих подзаконских прописа (посебно за микро и друга правна лица: „Сл. гласник РС“, бр. 118/13 и 95/14) управо су прописана једноставнија правила у вези са финансијским извештавањем и тиме смањена административна оптерећења и поступци.

Додатно, прописивањем нових критеријума за разврставање правних лица, смањен је број правних лица која су обвезници ревизије (сада око 4.000) у односу на раније решење када их је било око 5.600, чиме су, сходно, трошкови привреде и у овом делу значајно мањи, додаје се у саопштењу.