Фото: vere.gov.rs

У саопштењу се наводи да су, на позив епископа далматинског Фотија, који је и ректор Богословије, слави присуствовали директор Управе Милета Радојевић и помоћник директора Томислав Бранковић.

Епископ славонски Јован одржао је 11. фебруара, после вечерње службе, пред препуном салом Богословије, предавање о Светој земљи, а о значају Богословије и њеном 400-годишњем постојању говорио је епископ далматински Фотије.

Епископ Фотије је том приликом указао на тешкоће на које је ова школска установа Српске православне цркве наилазила током свог постојања.

Етно-група "Бело платно" извела је неколико старих народних песама – "Женидба Јанковић Стојана" и песме са Косова и Метохије.

Митрополит загребачко-љубљански Порфирије предводио је, 12. фебруара, Свету архијерејску литургију, уз саслужење епископа далматинског Фотија, бихаћко-петровачког Атанасија, славонског Јована, средњоевропског Сергија и аустријско-швајцарског Андреја.

У литургију су учествовали ученици Богословије и студенти Православног богословског факултета из Београда.

Догађају су, такође, присутвовали и председник СДСС Војислав Станимировић, председник СКД "Просвјета" Чедомир Вишњић, министар саветник из Амбасаде Србије у Загребу Боса Продановић и локални званичници, начелници општина Кистање, бискупије и Ервеника.

Након литургије присутнима се обратио епископ Фотије, изразивши радост због значајног јубилеја Богословије, који представља доказ да српски народ и његова православна црква имају дубоке корене у Далмацији.

На значај Богословије и великог јубилеја указао је и епископ бихаћко-петровачки Атанасије.

По завршетку литургије одржана је свечана академија на којој је епископ Фотије говорио о почетку обележавања 400-годишњице Богословије, помињући црквене достојанственике који су оставили дубок траг на просторима Крајине.

Ученици Богословије извели су пригодан драмски програм, у којем су истакли најзначајније црквене личности из живота и рада Богословије током њене богате и дуге историје.

За време свечаног ручка госте је поздравио епископ аустријско-швајцарски Андреј, а послата је и мирољубива порука властима у Хрватској за омогућавање слободног рада Богословије.

Такође, истакнуто је да још нема визије и стварања услова за повратак народа који је прогнан, а улога Српске православне цркве је да помогне српском народу за његов опстанак на овим просторима и повратак на њихова вековна огњишта.

Наглашено је и да опстанак и развитак Богословије представља велику наду за живот народа у овим крајевима.

Радојевић је у својој поздравној речи подсетио на историјат српског народа на овим просторима и као императив његовог опстанка указао на потребу јединства и солидарности, као и неговања традиције и обичаја.

Он је посебно истакао улогу Српске православне цркве у очувању духовног, културног и националног идентитета спрског народа.

Према његовим речима, Влада Србије у сваком погледу подржава Српску православну цркву у њеним епархијама изван граница земље и то ће и убудуће чинити, додаје се у саопштењу.