Париз

Књиге из СЦГ до сада су на париском сајму, највећој културној манифестацији у Европи коју годишње посети приближно 200.000 посетилаца, представљане искључиво преко појединачних издавачких кућа, али не на неком посебном, националном штанду, преноси агенција Танјуг.

Овог пута, 30 најзначајнијих издавача из СЦГ представило је на заједничком штанду приближно 500 наслова. Циљ је био да се у први план истакне савремена српска књижевност - дела аутора попут Горана Петровића, Светислава Басаре и Радована Белог Марковића, али и да се обележи 50-годишњица НИН-ове награде за најбољи роман.

Французи се највише интересују за историјске књиге, а на располагању су им и копије из Архива Србије, попут првог устава Србије и најстарије српске књиге Мирослављевог јеванђеља.

Книге из историје уметности, као што су оне о средњовековном српском сликарству, наћи ће се после сајма у библиотеци Лувра која је изразила жељу да их уврсти у своју архиву.

Представљањем наших издавача биће обновљено и сећање на Данила Киша који би, да је још жив, ове године славио 70. рођендан. Киш је, с прекидима, боравио у Паризу од 1959. године. Париз је град у коме је прерано преминули српски писац добио значајне књижевне награде, међу њима и Орден "Витеза уметности и књижевности" који му је уручио тадашњи француски министар културе Жак Ланг.

Поводом стогодишњице рођења славног писца научне фантастике и визионара Жила Верна, на Сајму је изложено на десетине нових књига, објављених од почетка године.

На овогодишњем сајму, међу приближно 300 међународних издавача, највише пажње указано је Русима којима је ове године посвећена ова културна манифестација. Од Гогоља, Чехова, Цветајеве или Пастернака, па све до савремених писаца -Владимира Сорокина, Виктора Пелевина и Дмитрија Бортникова, обновљено интересовање за руску књижевност на међународној сцени говори о ренесанси руске, али и других словенских књижевности.

За најмлађе, оне од четири до 15 година старости (најмање 10.000 дечака и девојчица тог узраста посећује сваке године ову манифестацију), велики део сајамског простора претворен је у праву руску шуму, испуњену ликовима из руских бајки.