Фото: Фонет

Вербић је на Светосавској академији у Народном позоришту у Београду указао на то да су људи који су градили наше школе имали визију Србије као земље знања, по чему ће је препознавати и ценити.

Он је, подсећајући на искуства из прошлости, нагласио да управо примери из живота Растка Немањића показују да се у најтежим временима ситуација може преокренути на начин да се поставе темељи снажне, драгоцене и трајне установе.

Епоха у којој је Свети Сава писао прва дела на српском језику и оснивао прве школе, како је навео, једна је од најмрачнијих у европској историји, када крсташи разарају Цариград, ратови се воде широм Европе, а харају смртоносне епидемије.

Мада непрекидно понављамо како учимо из светосавских примера, ову, можда најважнију лекцију, никако да савладамо, а то је како да тешке околности преокренемо у сопствену добит, додао је министар.

Вербић је нагласио да чињеница да се налазимо у тешким временима не може бити изговор да не учинимо ништа.

Ако се образовна пракса не прилагоди захтевима модерног доба, не само да нећемо постати земља знања, већ ћемо заједно са образовањем изгубити и шансу за привредни опоравак, али и своју културу и идентитет, оценио је он.

Према његовим речима, време је да научимо још једну важну историјску лекцију - да не можемо поправити образовање револуционарним променама.

Министар је поручио да је Србији неопходна еволуција образовног система, који треба постепено прилагођавати новим изазовима савременог живота.

Како би се постигао овај дугорочни циљ, неопходно је да друштво трансформише свој однос према образовању и традиционалним улогама које у школи имају наставници, ђаци, родитељи и држава, истакао је Вербић.

Он је указао на то да је први корак да се ученик врати у средиште свих збивања јер школа постоји због њих.

Према његовим речима, наше школе морају да ђака припреме за рад и живот, тако што ће га научити да непрекидно учи, како у школи, тако и изван ње.

Ми желимо ђаке који знају да све од њих зависи и да нико не може да учи уместо њих самих, а при том су свесни да су најодговорнији за сопствено образовање, нагласио је Вербић.

Други корак је, како је додао, враћање угледа просветним радницима, да се подстакну и мотивишу и да се њима самима врати вера да је знање моћ.

Желимо да чујемо глас наставника приликом доношења одлука о образовној политици, али и о другим важним друштвеним питањима, као и да имамо што више наставника које ће због њиховог знања и посвећености читава земља познавати по имену, указао је он.

Према његовим речима, трећи корак јесте да се родитељи много више укључе у процес образовања и васпитања.

Најважнија порука, како је додао, јесте да образовање не сме остати затворено само у школе, као и да целоживотно образовање, непрекидно усавршавање и учење морају бити наши одговори које као друштво имамо у овим тешким временима.

Наша мисија јесте да Србију учинимо земљом знања. Постепеним, али упорним корацима можемо заједно да трансформишемо наше образовање, и следећи просветитељску визију Светог Саве, Доситеја Обрадовића и Вука Караџића кренемо ка будућности, закључио је министар.

Председник Републике Србије Томислав Николић поручио је да се величина једног народа не гледа по његовој бројности, нити територији, већ по томе колико је тај народ изнедрио из себе светитеља.

Наш народ изнедрио је Светог Саву, а можда ни данас није довољно свестан његове величине. Само када би свако на свету растао у човека држећи се његових порука, било би мање зла и незнања, а више љубави и доброте, рекао је председник.

Николић је истакао да је Свети Сава знао за стару мудрост – да је будућност државе онаква каква јој је педагогија.

Зато је Свети Сава градио школе и болнице, цркве и манастире, писао, доносио књиге из света у Србију, да учи, просвећује народ, па је тако и за своје доба стварао модерну државу, додао је он.

Према његовим речима, савремено схватање просвећености своди просвету на школско образовање, прагматично знање и конкретно учење, док се светосавски тип просвете разликује не само зато што придаје изузетан значај моралном образовању и обликовању личности, него и по самим основама васпитања и по поимању личности и заједнице.

Просвећеност је скуп хришћанских и људских узвишених вредности и учење о свеколикој култури живљења. То је више од учености – она је систем вредности у којем је однос према себи и другима увек однос према једнакима, однос толеранције и прихватања различитости, рекао је председник.

Разноликост међу културама, државама и народима је богатство. Зашто да останемо сиромашни одбијајући да упознамо друге и не дајући другима прилику да упознају нас. Зато је Свети Сава први српски учитељ, али и први српски просветитељ, указао је он.

Николић је истакао да свако ко је за свој позив изабрао да следи пут Светог Саве, буде учитељ, васпитава најдрагоценије што имамо - нашу децу, тако обликује будућност државе и друштва, те да је одабрао не позив, већ начин живота.

Успешни смо као учитељи тек када нас наши ђаци превазиђу, када постану бољи од нас, додао је он.

Према његовим речима, за време Великог рата на Крфу се штампао буквар, формирале учионице под ведрим небом, од Бизерте у Африци до сваког, и најмањег места у којем је било српске нејачи.

И у Другом светском рату, како је навео, где год се ослобађала територија, учитељи су окупљали децу и народ, описмењавали их и спремали за време које долази.

Николић је поручио да су од њих, којима је учионица други дом, велика очекивања државе и друштва.

Будите поносни на историју Србије коју су исписивали и српски учитељи и професори, и на традицију коју наслеђујете. Нађите снагу у учењу Светог Саве и примерима својих предака, да у нашем добу, које јесте век знања и науке, Србија иде у корак са временом и светом, закључио је председник.

Светосавску академију, на којој је одржан и пригодни сценско-музички програм, организовало је Министарство просвете, науке и технолошког развоја.

Овој академији су присуствовали министри у Влади Србије, посланици, представници традиционалних цркава и верских заједница, дипломатског кора, Војске Србије, ректори универзитета, наставници, ученици, представници синдиката просвете, као и добитници Светосавске награде за 2014. годину.