Фото: privreda.gov.rs

Сертић је на отварању конференције о споразумном финансијском реструктурирању привредних друштава у Привредној комори Србије (ПКС) оценио да је број поднетих и решених захтева за споразумно измирење дугова веома мали у односу на могућности које такав модел консолидације пружа.

Министарство привреде даје пуну подршку овом пројекту, истакао је он и напоменуо да је формирана радна група која ће предложити измене Закона о споразумном финансијском реструктурирању, како би овај модел консолидације имао ширу примену.

Неликвидност која се из привреде прелила у банкарски сектор један је од најозбиљнијих проблема са којима се суочавамо, упозорио је министар и указао на то да је споразумно финансијско реструктурирање фирми један од алата за решавање тог проблема.

Вршилац дужности председника ПКС Миливоје Милетић објаснио је да главна разлика између унапред припремљеног плана реорганизације, који се подноси истовремено са предлогом за покретање стечајног поступка, и споразумног финансијског реструктурирања у томе што је други модел кратак, ефикасан и поуздан начин за решавање дужничко-поверилачких односа са минималним трошковима.

Милетић је истакао да је циљ да се спорови између дужника и поверилаца што мање решавају у судовима, а што више медијацијом.

Директор Центра за услуге и посредовање Привредне коморе Србије Нермина Љубовић подсетила је на то да је правни оквир за споразумно финансијско реструктурирање заокружен крајем марта 2012. године.

Према њеним речима, од укупно 30 поднетих захтева за покретање тог
поступка, 19 су поднела привредна друштва из области производње.

Она је навела да је из области трговине поднето шест захтева, из саобраћаја и грађевинарства по два, а само један из области иновационе и техничке делатности.

Највише захтева, како је прецизирала, подела су привредна друштва из Шумадије и западне Србије, чак једанаест, док је седам захтева поднето из Београда, а по шест из Војводине и јужне и источне Србије.

Од укупно 30 поднетих захтева, само један је поднео поверилац и то је
предмет који је окончан неуспешно, подсетила је Љубовић и напоменула да укупна вредност до сада реструктурираних обавеза износи приближно 30 милиона
евра.

На велики проблем наплате потраживања у нашој земљи указао је и директор Канцеларије Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) у Србији Матео Патроне, који је навео да је чак 30 одсто корпоративних кредита ненаплативо, док је код кредита грађанима ненаплативо приближно 10 одсто.

Патроне је указао на то да је због тога потребан ефикасан правни оквир и нови начин реструктурирања предузећа.

Србији је неопходно да се усредсреди на решавање платног биланса банака и реструктурирање фирми, како би сачувала њихову способност да наставе рад и сачувају радна места, закључио је Патроне.

Конференцију су организовали Европска банка за обнову и развој и Привредна комора Србије, у сарадњи са организацијама Партнери за демократске промене Србија, Ема Глобал из САД, АДР центар из Италије и Адвокатском канцеларијом Андрић.

Овом скупу присуствовали су бројни домаћи и међународни експерти из области банкарства и привреде, више од 180 представника банака, привредних друштава, адвоката, судских извршитеља, ревизора, финансијских саветника и медијатора.

Закон о споразумном финансијском реструктурирању уређује посредовање у поступцима споразумног финансијског реструктурирања привредних друштава у финансијским тешкоћама у оквиру Привредне коморе Србије.

Споразумно финансијско реструктурирање представља важан механизам за реструктурирање корпоративних дугова, нарочито малих и средњих предузећа, као и за реструктурирање проблематичних кредита уопште.

Од августа 2013. године, ЕБРД подржава примену споразумног реструктурирања кроз пројекат техничке помоћи, у сарадњи са ПКС и уз помоћ међународног конзорцијума стручних саветника који чине Партнери Србија, Адвокатска канцеларија Андрић, ЕМА Глобал и АДР центар.