Београд, 20. новембар 2014. године – Министар финансија у Влади Републике Србије Душан Вујовић саопштио је данас да су Србија и Међународни монетарни фонд (ММФ) постигли договор о склапању трогодишњег аранжмана из предострожности у вредности од приближно милијарду евра.
 |
Зузана Мургасова, Душан Вујовић и Јоргованка Табаковић |
Вујовић је на конференцији за новинаре поводом завршетка преговора са ММФ-ом истакао да ће споразум из предострожности са ММФ-ом бити у примени од 1. јануара 2015. године, и објаснио да ће Србији тада бити на располагању кредит у износу од приближно милијарду евра који, у случају потребе, може да се користи за јачање девизних резерви.
Он је навео да је економским програмом Владе Србије, који је подржао ММФ, предвиђено смањење учешћа јавног дуга у бруто домаћем производу већ у 2016. години, као и смањење дефицита буџета на четири до 4,25 одсто БДП-а, односно за 1,3 до 1,4 милијарде евра.
Такође, Вујовић је истакао да Влада припрема нови сет важних економских закона, ради на унапређењу пословног окружења, као и на смањењу трошкова у јавном сектору.
Гувернер Народне банке Србије (НБС) Јоргованка Табаковић истакла је да је постизање споразума са ММФ-ом од великог значаја за укупну финансијску стабилност у нашој земљи.
Табаковић је нагласила да ће НБС монетарним мерама дати допринос кредитној активности банака, која утиче на привредни раст и запосленост.
Шеф Мисије ММФ-а за Србију Зузана Мургасова навела је да трогодишњи аранжман из предострожности треба да одобре руководство и извршни одбор те финансијске институције.
Економски програм који би Влада Србије спровела у договору са ММФ-ом, како је објаснила, има за циљ да створи услове за макроекономску стабилизацију, одржив раст и нова радна места у средњорочном периоду.
Мургасова је саопштила да договорена фискална консолидација подразумева заустављање пораста јавног дуга, односно његово довођење на силазну путању од 2017. године, смањење трошкова буџета за исплату пензија и плата, као и дотација јавним предузећима.
Према њеним речима, планиране структурне реформе у Србији треба да омогуће смањење трошкова у јавном сектору, раст приватног сектора и отварање нових радних места.