Фото: mpzzs.gov.rs

Богосављевић-Бошковић је на међународној конференцији “Климатске промене и зелена економија” упозорила на то да су климатске промене један од највећих проблема савремене цивилизације, а да је његово решавање постало неизбежан део међународних, регионалних и националних агенди.

Она је подсетила на велики значај који ЕУ придаје питању климатских промена, као и на то да је Унија у више наврата изнела да очекује да и Србија представи своје обавезе смањења емисије гасова са ефектом стаклене баште до 2020. године, односно до 2030. године.

Према њеним речима, у процесу идентификације количине штетних гасова који се емитују, када је реч о Србији, могуће је смањење емисије након 2020. године.

Богосављевић-Бошковић је напоменула да је планирано да Србија до краја марта наредне године достави своје обавезе у том погледу, али и додала да је то осетљиво питање, нарочито имајући у виду енергетску стабилност.

Ни остале земље кандидати за чланство у ЕУ, како је подсетила, нису спремне на преузимање обавезе смањења емисије гасова пре него што уђу у пуноправно чланство.

Она је навела да је формирана интерсекторска Радна група за унапређење оквира за развој зелене економије, као и да су донета и национална стратешка документа.

Скуп су организовали Мрежа Уједињених нација за решења одрживог развоја (СДСН) и Центар за међународну сарадњу и одрживи развој (ЦИРСД).

Ова конференција окупила је министре, дипломате, међународне званичнике, као и истакнуте појединце из пословне и академске заједнице југоисточне Европе и шире.