Београд, 6. јун 2014. године – Министарство културе и информисања Владе Републике Србије саопштило је да је данас свечано отворен павиљон Србије на 14. медјународној изложби архитектуре у Венецији, на којој се наша земља представља поставком „14-14“.
Павиљон Србије отворила је амбасадор Србије у Италији Ана Хрустановић, а комесар изложбе Иван Рашковић говорио је том приликом о модернизму архитектуре Србије.
Марко Салапура је у име ауторског тима, који чине и Златко Николић, Александар Хриб, Игор Сладовљев и Јелена Радоњић, као и сарадници Срђан Кеча и Андера Палашти, изразио захвалност на поверењу које им је указано избором њиховог пројекта, који говори о делима српске архитектуре у периоду од једног века.
Салапура је упутио позив званицама да посете наш павиљон, уз напомену да је читав тим задовољан поставком изложбе, као и да је посећеност велика.
Унутрашњи део изложбеног простора, испуњен дневним светлом, чини оквир од стотину значајних архитектонских пројеката насталих од 1914. до 2014. године, док се околни простор бави пројектом Музеја револуције народа и народности Југославије, хрватског архитекте Вјенцеслава Рицхтера.
Здање Музеја револуције никада није саграђено, осим подрумског дела, и његова судбина, везана за место и време, пружа опипљив контекст за разумевање мурала у централној соби павиљона.
Павиљон Србије посетили су овогодишњи куратор Рем Колхас и хрватске архитекте Винко Пенезић и Крешимир Рогина, док су отварању присуствовали многобројни домаћи архитекти, међу којима и академик Брана Митровић, Михајло Тимотијевић, Игор Марић, Горан Војводић и Лала Николић.
На свечаном отварању су, такође, били присутни и генерални конзул из Трста Драган Кићановић и представник Министарства културе и информисања Јагода Стаменковић.
На Бијеналу у Венецији под називом „Fundamentals“ (основе) представиће се 66 националних представника.
Под вођством уметничког директора 14. Бијенала, холандског архитекте Рема Колхаса, земље учесници позване су да свака на свој начин одговоре на проблем брисања националних обележја у архитектури у корист прихватања једног универзалног модерног језика, наводи се у саопштењу.