Фото: Танјуг

Тасовац је истакао да су крађе историјско-уметничких предмета, девастације и пљачке археолошких локалитета, незаконита трговина, масовно фалсификовање и незаконити извоз културних добара све учесталији облици културног осиромашења наслеђа бројних земаља, који их лишавају дела која припадају културном идентитету.

Он је нагласио да је тај вид криминала добро организован и да се својим интензитетом и обимом налази одмах иза оног везаног за трговину оружјем и наркотицима, па самим тим захтева што организованије супротстављање на националном и међународном нивоу.

Министар је поручио да је у Србији покретно културно наслеђе све изложеније крађама, незаконитој трговини и изношењу из земље.

Према његовим речима, крађама су погођене како музејско-галеријске збирке, тако и сакрални објекти и археолошка налазишта.

Према његовим речима, најчешће се отуђују слике и скулптуре, литургијски предмети, старо оружје и новац, рукописне књиге, фрагменти архитектонске пластике, док су неконтролисаном изношењу из земље изложени и етнографски предмети.

Анализа стања установа заштите културног наслеђа, како је навео, показала је да безбедносни услови излагања предмета нису одговарајући, односно да су у веома малом броју случајева задовољавајући.

Тасовац је нагласио да је то један од озбиљнијих изазова који се налази пред Министарством, али и установама културе, уз оцену да је због тога неопходна размена искустава са земљама које имају сличан проблем.

Велики број тих установа или нема или не спроводи мере заштите предмета од крађе, што намеће потребу спровођења посебне едукације оног дела запослених који у овом тренутку не схватају важност чувања националног блага, рекао је министар.

Он је, такође, указао и на то да су бројни археолошки локалитети, укључујући неке од изузетног значаја, као што су Виминацијум, Костолац, Јустинијана Прима и други, изложени илегалним ископавањима.

Министар је оценио да је потребно формирање електронске базе података културних добара, и додао да је процес дигитализације у Србији започет, али да је потребно успоставити стандарде како би се имао комплетан преглед, јер ће тада бити много лакше пратити и контролисати непокретно културно наслеђе.

Тасовац је поручио да је важно и успостављање интерсекторске сарадње са Министарством унутрашњих послова, Министарством финансија, Управом царина и представницима локалних заједница.

В. д. директора Народног музеја у Београду Бојана Борић-Брешковић истакла је у уводном излагању да је овај семинар прилика се сагледа комплексна проблематика заштите културних добара из перспективе стручњака различитих профила, као и актуелна ситуација у региону.

Борић-Брешковић је додала да је то уједно и могућност да се на основу закључака приступи систематичнијем и свеобухватнијем дефинисању даљих корака у циљу очувања културно-историјског наслеђа.

Други регионални семинар "Заштита културних добара у југоисточној Европи" одржава се у атријуму Народног музеја у Београду, а окупио је 50 стручњака из различитих сфера заштите културне баштине.

На скупу учествују стручњаци из Француске, Србије и десет земаља југоисточне Европе, укључујући и представнике Интерпола и Светске царинске организације.

Семинар је реализован у сарадњи Министарства културе и информисања Владе Републике Србије, Народног музеја у Београду, Министарства спољних послова и међународног развоја Француске и Амбасаде Француске у Србији.