Тасовац, који је учествовао у тематској дебати о култури и одрживом развоју након 2015. године, коју су УН организовале у сарадњи са Унеском, изразио је задовољство због тога што је култура препозната као покретач, заговорник, заштитник и путоказ економског, друштвеног и еколошког принципа одрживог развоја.

Наше време је време кризе, али и време убрзане технолошке револуције која драматично мења свет око нас, напоменуо је он.

Према његовим речима, док интернет и нови медији с једне стране стварају неопходну основу за развој глобалног информационог друштва и друштва знања у коме царују идеје и у коме се цене оригиналност и креативност, економска глобализација, с друге стране, истовремено представља реалну опасност за културну разноликост широм света.

Министар је објаснио да закони глобалног тржишта намећу своје културне моделе и своје параметре развоја, уз напомену да за тржиште нису значајни ни традиција, ни идентитет, ни различити погледи на свет.

И даље чврсто верујем у то да је култура та јединствена константа која и појединце и читаве заједнице оснажује, мења и чини способним за то не само да разумеју једни друге, већ и да уживају у сложеној разноликости људског стваралачког израза, поручио је Тасовац.

С обзиром на то да се култура, технологија и друштво не могу развијати без међусобног прожимања, дигитализација локалне, националне и светске културне баштине јесте неопходан предуслов за очување, али и даљи активни развој културе у 21. веку, указао је он.

Министар је рекао да под дигитализацијом не подразумева само чин похрањивања и архивирања, већ пре свега процес стварања оквира за непрекидни приступ, коришћење, међусобно повезивање, истраживање и креативну трансформацију материјалног и нематеријалног наслеђа у електронском облику.

Дигитализација је зато истовремено усмерена и на прошлост и на будућност, она је и чувар колективног памћења и гарант свеопштег технолошког развоја, истакао је Тасовац.

Он је нагласио да чврсто верује у то да је одговорна културна политика обавеза свих, по целој вертикали друштвене поделе, од међународних организација и влада, преко локалних нивоа управе, институција културе и цивилног друштва, до појединца, грађанина, чије учешће у културном животу коначно утемељује разлоге за афирмацију културе.

Само једно такво, интегрисано и вишеслојно дељење одговорности у културном сектору усмерава одржив економски развој и доприноси остваривању Миленијумских развојних циљева, оценио је министар.

Процес децентрализације је, како је навео, услов без којег се не може направити напредак у приступу и доношењу практичних решења.

Према његовим речима, јачање одговорности локалне управе оснажује локалне заједнице, чије деловање обезбеђује културни развој, уз толеранцију и поштовање људских права.

На нама је да се, постављањем културе у средиште свих планова за одрживи развој и интегрисаним приступом осмишљавању културних политика, изборимо за друштво које дубоко поштује и активно промовише све аспекте људске креативности и различитости, закључио је Тасовац.