Фото: Танјуг

Гламочић је на скупу Сената привреде Аустрије "Пословни мост Србија–Аустрија–Европа", одржаном у седишту Рајфајзен банке у Бечу, указао на то да је до сада развој предузетништва углавном био усмерен ка услужним делатностима, али да се он намеће као услов и потреба и у производним делатностима, нарочито у пољопривреди.

Он је оценио да је ту улога државе од пресудног значаја јер она својим институционалним уређењем и системским решењима треба да омогући синергетски ефекат свих појединачних сектора привреде, као стуба економског развоја земље.

То се, како је објаснио, пре свега односи на успешну фискалну политику, рационалну јавну потрошњу, контролу јавног дуга, а нарочито на успешно креирање јавних политика.

Министар је указао на то да основни циљ треба да буде стварање услова за динамичан и одрживи индустријски раст и развој.

Гламочић је истакао да држава кроз изградњу јаког институционалног система треба да буде одлучна у успостављању здравог инвестиционог амбијента, који ће привући и домаће и стране инвеститоре, спремне за дугорочна улагања.

Према његовим речима, ово се може постићи како фискалним олакшицама за гринфилд или браунфилд инвестиције, тако и стимулативном социјалном политиком и политиком запошљавања.

Он је оценио да је јачање конкурентности домаћих производа, уз стварање слободног тржишта, најбољи начин за дугорочан развој индустрије.

Потребно је радити на унапређењу целокупног маркетиншког ланца, почев од квалитетног истраживања тржишта, преко увођења савремених технолошких процеса производње, па све до крајњег тржишног пласмана, истакао је министар.

Прехрамбена индустрија, како је навео, посебно је важна индустријска грана не само за обезбеђење прехрамбене сигурности грађана, већ и као један од носилаца извоза Србије.

Гламочић је нагласио да је специфичност развоја те индустрије у њеној директној повезаности са растом примарне пољопривредне производње, која је у великој мери сезонски условљена.

Он је указао на то да је сектор прехрамбене индустрије у Србији, иако га карактеришу неискоришћени потенцијали и недостатак складишних капацитета, изузетно атрактиван како за домаће, тако и за стране инвеститоре.

Министар је подсетио на то да агробизнис у највећој мери користи преференцијални приступ тржиштима земаља са којима је Србија потписала трговинске споразуме на основу којих се српским производима обезбеђује веома повлашћен пласман.

Према његовим речима, и поред тога што је пољопривреда са прехрамбеном индустријом водећи извозни сектор српске привреде и једини који остварује суфицит у размени, постоји тенденција извоза примарних производа ниже додатне вредности.

Такође, он је поновио да ће Србија остати без генетски модификованих организама (ГМО) у прехрамбеној индустрији.

Нећемо дозволити гајење и исхрану људи са генетски модификованим организмима, и желимо да радимо на производњи органске хране, поручио је Гламочић, при чему је аустријским инвеститорима упутио позив да улажу у Србију.

Министар пољопривреде Аустрије Николаус Берлакович истакао је да је Аустрија увек сматрала Србију делом Европе, и изразио наду да ће Србија ускоро постати чланица Европске уније.

За мене је Србија једна од најзанимљивијих и најдинамичних тржишта Европе. Спознали смо тај потенцијал још пре много година, нагласио је он.

И поред већ добре сарадње са Србијом, Аустрија има интерес за њено даље интензивирање, при чему посебне шансе види у прехрамбеном сектору, закључио је Берлакович.