Динкић је на конференцији за новинаре у Влади Србије, на којој је представио програм мера за реформу јавног сектора, рекао да држава неће мењати приходну страну јер је привреда већ преоптерећена, и да само може да смањи државне расходе за приближно 50 милијарди динара.

Он је објаснио да су уведени неки нови расходи, тако да ће нето уштеда износити 37,1 милијарду динара, и додао да је ребаланс буџета данас упућен у процедуру у Влади Србије.

Према његовим речима, Влада би о томе требало да одлучује у понедељак, 24. јуна, након чега ће предлог ребаланса буџета бити упућен у Скупштину Србије, где ће 1. јула почети расправа.

Динкић је поновио да неће бити замрзавања плата и пензија и да ће након априлског повећања од два одсто бити још једно повећање ове године од 0,5 одсто, док ће у наредној години бити додатно повећање за 0,5 одсто у априлу и од један одсто у октобру.

Министар је истакао да нема новца за веће повећање, и саопштио да ће Србија ове године имати привредни раст између два и три одсто, што ће вероватно бити највише у региону.

Циљ је да омогућимо штедњу у јавном сектору и бржи развој приватног сектора, указао је он и поручио да ће у наредних годину и по дана бити предузета ригорозна штедња, као и да ће плате у приватном сектору расти много брже него у јавном.

Плате у приватном сектору су, како је подсетио, тренутно за приближно 20 одсто ниже него у јавном сектору и таква ситуација је неодржива.

Према његовим речима, за остваривање стабилности јавних финансија, односно свођење дефицита на оџиви ниво, неопходно је предузети мере смањења дискреционих расхода и нова правила за планирање плата и пензија, а затим и мере за повећање наплате прихода, као и додатне мере штедње у читавом јавном сектору и наставак спровођења структурних реформи.

Динкић је рекао да предложене мере имају директан утицај на висину дефицита у 2013. години, али да је још значајнији њихов ефекат у 2014. години, као и у наредним годинама.

На основу фискалних кретања у првих пет месеци процењено је да би дефицит буџета достигао износ од приближно 213 милијарди динара, односно 5,7 одсто БДП - а, док би консолидовани дефицит државе био на нивоу од око 6,2 одсто, па је неопходно хитно предузимање мера како би се дефицит буџета ограничио на 177 милијарди динара, односно 4,7 одсто, чиме би се и консолидовани дефицит свео на 5,2 одсто БДП - а, објаснио је министар.

Он је навео да је јавни дуг Србије крајем маја износио 18,9 милијарди евра, и да је стратегија да задуживање буде што мање, и да се новац од задуживања користи само за инвестиције и капитална улагања.

Динкић је рекао и да до даљег неће бити приватизације "Телекома" јер у Влади није постигнут консензус око тог питања, док ће на продају бити понуђено 66 од 179 предузећа у реструктурирању, а у 27 ће бити покренут стечај.

Министар је објаснио да је програмом мера за реформу јавног сектора предвиђено да до 30. јуна наредне године буде решен статус 179 предузећа у реструктурирању, која запошљавају 54.000 радника.

Та предузећа су у статусу реструктурирања 12 година, стварају годишње трошкове од 750 милиона евра и то мора да се оконча, поручио је он и објаснио да предлог мера за окончање реструктурирања предвиђа да до краја године буде покренут стечај у 27 предузећа за које нема никаквог интересовања купаца, која не обављају никакву делатност, а имају значајну имовину и мали број запослених.

Такође, како је додао, до краја ове године на продају ће бити понуђено 66 предузећа.

Према његовим речима, посебној категорији тих предузећа припадају она која могу да обезбеде текућу ликвидност, али не могу да измирују обавезе из прошлости, као што је РТБ Бор.

Таквих предузећа је 16 и од државе се очекује отпис старих обавеза и евенутално социјални програм за вишак запослених, навео је министар и указао на то да резултат ових мера треба да буде смањење предузећа у реструктурирању на мање од 90 до краја текуће године.

Динкић је, говорећи о великим системима у реструктурирању као што су ФАП корпорација, ИМК 14. октобар Крушевац, Група Прва петолетка из Трстеника, рекао да ће одређени број њих бити подржављен.

На тај начин, како је објаснио, Србија располаже комплетном имовином тих система и са њом може да крене у заједничко улагање са стратешким партнерима, да их понуди по било којој цени уз обавезу инвестирања и покретања производње, или да сама држава покрене производњу у оним деловима за које сматра да су од стратешког значаја.

Мере за јавна предузећа предвиђају повлачење државе из управљања у компанијама као што су Ресавица, Јат, Галеника и Аеродром Београд, за који је предвиђено давање у дугорочан закуп и на управљање уз обавезне инвестиције, указао је министар.

Он је рекао да ће у септембру бити расписан јавни позив за приватизацију рудника Ресавица, да су за Јат започети преговори о стратешком партнерству са Етихадом, док за Галенику нема опстанка без реорганизације.

Динкић је оценио да држава треба да се повуче и из "Дунав осигурања", а ако треба и из Чачанске банке, и истакао да код приватизације предузећа у реструктурирању нису најважнији приходи, већ заустављање издвајање новца који се не враћа, као и губитака.

Такође, министар је упутио позив грађанима који имају имовину вреднију од 350.000 евра да је пријаве, уз подсећање на то да рок истиче за 10 дана.

Од 1. јула почиње контрола, а казна је три одсто од укупне непријављене имовине, упозорио је он и напоменуо да је до сада само 1.000 људи пријавило имовину, и да неће бити продужавања рока за пријаву.

Од овог лета креће се у унакрсну контролу прихода и имовине, а први ће бити контролисани они који нису ништа пријавили, поручио је Динкић.