Владика Николај Велимировић

Владика Николај Велимировић рођен је у Лелићу код Ваљева 1881. године. Након завршене богословије, школовао се на старо-римокатоличком факултету у Берну, где је и докторирао. Други докторат припремао је на Оксфорду, а одбранио у Женеви.

Замонашио се крајем 1909. године у манастиру Раковица код Београда, а за епископа жичког изабран је у марту 1919. године, да би потом крајем 1920. године био премештен у Охридску-битољску епархију, а 1934. године враћен у Жичку епархију.

Током Другог светског рата, у јесен 1944. године, ухапшен је и спроведен у немачки концентрациони логор Дахау, одакле су га крајем рата ослободили савезници. Владика Николај преминуо је 5. марта 1956. године и сахрањен је у српском манастиру Светог Саве у Либертвилу у САД, а његове мошти пренете су 1991. године у родни Лелић.

Као богословски писац, беседник, песник, мисионар, духовник, добротвор и задужбинар, владика Николај оставио је бројне радове, међу којима су "О Васкрсењу Христовом", "Моје успомене из Боке", "Религија Његошева", "Изнад греха и смрти", "Речи о Свечовеку", "Молитве на језеру", "Мисли о добру и злу".

Свети архијерејски сабор Српске православне цркве унео је 19. маја 2003. године епископа охридског и жичког у календар Светих, одредивши као дане литургијског помена 5. март и 20. април.

Изложбу о владики Николају у Библиотеци Матице српске у Новом Саду поставиле су Ксенија Шуловић и Александра Драпшин, а биће отворена за посетиоце до 4. фебруара.