У саопштењу Министарства културе и информисања наводи се да је тај пројекат један од три победника на јавном конкурсу, који је Банка Интеза спровела у оквиру пројекта друштвене одговорности „Место које волим“.

Пројекат обнове Београдске капије у Петроварадину израдио је Завод за заштиту споменика културе Града Новог Сада као институција под чијим се протекторатом налази читава Петроварадинска трвђава, просторна културно-историјска целина од великог значаја.

Конзерваторски радови ће започети на пролеће 2013. године и укључују санацију горњих зона капије, заштиту од деловања влаге, обнову фасада и зидова унутрашњих простора капије, реконструкцију коловоза и одвод атмосферских вода са предметних површина.

Ове радове, у укупном износу од нето 35 милиона динара, финансираће сва четири потписника Протокола о сарадњи, односно ресорно министарство и Банка Интеза са по 10 милиона динара, а Нови Сад и АП Војводина са по 7,5 милиона динара.

Министар културе и инфомисања Братислав Петковић навео је да је велико задовољство када се постигне договор између четири стране о суфинансирању пројекта заштите културног наслеђа, који представља део великог пројекта конзерваторско-рестаураторских радова на Петроварадинској тврђави.

Ово је добар пример како треба радити на очувању културног наслеђа Србије, који показује да су фазни приступ и развијање партнерских односа заправо најбољи пут за реализацију великих пројеката, истакао је министар.

Београдска капија на Петроварадину представља један од три локалитета које су грађани препознали као споменик културе вредан очувања за будуће нараштаје и чију обнову су подржали са укупно 37.439 гласова на јавном конкурсу реализованом у оквиру пројекта „Место које волим“ Банке Интеза.

Поменути пројекат ова банка је покренула средином 2011. године са циљем да подигне свест најшире јавности о богатом културно-историјском наслеђу Србије, потреби његовог очувања, као и обнове три објекта или амбијенталне целине које освоје највећи број гласова грађана на пратећем конкурсу.

Председник Извршног одбора Банке Интеза Драгиња Ђурић изразила је задовољство због тога што је идеја да се изврши заштита споменика културе дала овако позитиван ефекат, као и наду да је ово тек почетак заједничког деловања и сарадње.

Ми смо поклонили пажњу идеји о помоћи и подршци културно-историјском наслеђу за нека будућа поколења јер сматрамо да је неопходно подједнако улагати у основну делатност, као и у друштвену и социјалну одговорност, напоменула је Ђурић.

Поред Београдске капије у Петроварадину, како је навела, радови ће бити спроведени и на обележју Народне библиотеке на Косанчићевом венцу у Београду, а већ су успешно окончани у оквиру пројекта реконструисања градских бедема у Новом Пазару.

Београдска капија је један од најмонументалнијих сачуваних објеката у Подграђу Петроварадинске тврђаве. Капија је класицистичког стила, дубока је 20 метара, а у њој се налазе четири узидане стражаре и два улаза у бочне просторије, док са обе стране постоје по два колска и два пешачка пролаза.

Градоначелник Новог Сада Милош Вучевић наглсио је да Београдска капија има велику важност за Нови Сад, првенствено због културно-историјског значаја.

Давне 1918. године, у Првом светском рату, ослободилачка српска војска умарширала је у Нови Сад тако што је прошла кроз данашњу Београдску капију и прешла Дунав, када је Нови Сад и ослобођен, навео је Вучевић.

С обзиром на то да у овај споменик годинама није улагано, велико ми је задовољство да најавим Новосађанима да нас очекују радови већ по доласку пролећа, истакао је он.

Вршилац дужности директора Фонда за капитална улагања АП Војводине Небојша Маленковић навео је да се у времену кризе, када су средства изузетно ограничена, само заједничким радом могу извршити велики подухвати, што потврђује и овај пројекат.

Овакав вид сарадње наставићемо и у будућности, пре свега ценећи приоритете и интерес грађана. Зато ме посебно радује чињеница да ће први пројекат који ћемо финансирати у 2013. години бити управо улагање у Београдску капију, истакао је Маленковић.

Пројекат „Место које волим“ Банке Интеза реализован је уз подршку Министарства културе и информисања, непрофитне организације Европа Ностра Србија и Републичког завода за заштиту споменика културе.

Стручна комисија у саставу директор Републичког завода за заштиту споменика културе и председник комисије Вера Павловић-Лончарски, председник организације Европа Ностра Србија Ирина Суботић, позоришни, филмски и телевизијски редитељ Горчин Стојановић, писац, преводилац и уредник Владимир Арсенијевић и директор Сектора за маркетинг и комуникације Банке Интеза Маја Колар одабрала је од укупно 1.290 локалитета које су грађани предложили у првој фази пројекта десет финалиста, од којих су грађани гласањем изабрали три победничка места за које је Банка Интеза издвојила 30 милиона динара.