Фото: Фонет

Динкић је у Привредној комори Србије, где је одржана јавна расправа о нацрту поменутог закона, објаснио да је циљ тог документа да држава буде генератор ликвидности привреде и да се уведе већа финансијска дисциплина.

Министар је навео да ће закон важити од 31. марта наредне године како би се држава и привреда припремили за његову примену, уз напомену да неће бити примењиван ретроактивно.

Изузетак у закону, како је додао, биће здравствене установе и Републички фонд за здравствено осигурање, који ће имати максимални рок од 90 дана за плаћање својих обавеза.

Он је објаснио да ће предузећа моћи да измире обавезу у року дужем од 60 дана уколико уговоре исплату на рате, али је у том случају максимални рок 90 дана, са исплатом у две једнаке рате.

Према његовим речима, из закона ће бити изузета и уговарања пољопривредника за набавку садног материјала, заштитних средстава и ђубрива.

Министар је прецизирао да се ограничавање рокова плаћања, пре свега, односи на трговину, где су најдужа кашњења у исплатама.

Казне за непоштовање предвиђених рокова су плаћање камате на дуг, као и новчане казне за предузећа, државне органе и одговорна лица, навео је Динкић.

Он је најавио да ће Управа за трезор контролисати да ли држава поштује рокове плаћања од 45 дана, и додао да је у току израда информационог система који ће омогућити ту контролу.