Петковић, који учествује на Осмој министарској конференцији земаља југоисточне Европе коју Унеско организује у Софији под називом „Нематеријално културно наслеђе и одрживи развој“, навео је у обраћању учесницима скупа да су формирани Центар за проучавање нематеријалног културног наслеђа при Етнографском музеју у Београду, као и Национални комитет који усмерава рад у овој области.

Он је истакао да је створена и мрежа регионалних координатора који идентификују елементе нематеријалног културног наслеђа у појединим регионима у Србији и помажу њиховом очувању.

Према његовим речима, Србија до данас има 27 елемената нематеријалног културног наслеђа у свом националном инвентару и припрема неколико номинација за репрезентативну листу Унеска.

Министар је саопштио и да Србија од новог Регионалног центра за очување нематеријалне културне баштине, који је недавно основан у Софији, очекује помоћ како у методологији, тако и у практичним знањима, имајући у виду огромно искуство које Бугарска има у овој области.

Петковић је исказао и спремност Србије да, у сарадњи са земљама из региона, учествује у регионалној номинацији Ђурђевдана, с обзиром на то да је само укључивањем свих заинтересованих страна могућа успешна реализација оваквих пројеката.

Он је напоменуо да је Србија од 2011. године члан Комитета за заштиту светске културне баштине, што представља велико признање, али и потврду да наша земља ради на очувању свог и туђег наслеђа.

Србија ће се, као чланица тог комитета, залагати за интересе региона и пружити подршку иницијативама које долазе из земаља југоисточне Европе, навео је министар.

Он је истакао да у овој години, када се обележава 40-годишњица Унескове Конвенције о заштити светске културне и природне баштине, сви имају већу обавезу да брину о очувању културног наслеђа мислећи, пре свега, на генерације које долазе.

Србија очекује да ће Унеско задржати статусно неутралну позицију када је реч о средњовековним споменицима на Косову и Метохији уписаним на Листу светске баштине у опасности, као и да ће на једном од наредних заседања Комитета усвојити извештај о стању конзервације који Србија редовно доставља Центру за светску баштину, нагласио је Петковић.

Министар је саопштио да манастир Високи Дечани, Пећка патријаршија, манастир Грачаница и црква Богородице Љевишке представљају саму суштину српског националног идентитета и да су неотуђиви део државног идентитета Републике Србије.

Ово желим јасно да нагласим, с обзиром на то да је очување ових споменика витални интерес моје земље и мог народа. Наше снаге морају бити усмерене на очување тих споменика, а не на спорења и настојања за променама назива под којима су уписана, а још мање на расправе о територијалним питањима која задиру у сам суверенитет држава чланица Унеска и страна уговорница Конвенције, истакао је Петковић.

Министар културе и информисања састао се данас са генералним директором Унеска Ирином Боковом, са којом је разговарао о заштити манастира на Косову и Метохији, спречавању илегалне трговине уметничким делима у региону, као и новој иницијативи Унеска „Култура, мост ка развоју“ која се односи на земље југоисточне Европе.

Петковић ће разговарати и са министром културе Бугарске Вежди Рашидовим, министром културе Црне Горе Браниславом Мићуновићем и министром културе Македоније Елизабетом Канческом-Милеском.

На конференцији, поред представника Србије и Бугарске, учествују државне делегације 11 земаља: Албаније, Босне и Херцеговине, Хрватске, Грчке, Италије, Црне Горе, Молдавије, Румуније, Словеније, Македоније и Турске, као и посматрачи из Јерменије и представници Делегације ЕУ у Бугарској.