У саопштењу се наводи да су на основу спроведеног истраживања добијени подаци о томе колико времена становништво проводи у плаћеним, неплаћеним и другим активностима као што су лична нега, путовање, читање и слично.

Истраживање о коришћењу времена базира се на бележењу свих активности појединца током дана, а основни инструмент истраживања јесте дневник у који чланови домаћинства бележе своје дневне активности.

Дневник води свака особа која се испитује и која има 15 и више година, и то за сваки фиксирани 10-минутни интервал.

Дневник треба да се попуњава током два случајно изабрана дана, тако што испитаници својим сопственим речима уписују како користе своје време, где и са ким.

Статистика коришћења времена квантитативно сумира како се троши време током дана. На основу прикупљених података могу се добити разлике у коришћењу времена између жена и мушкараца, разлике у коришћењу времена за плаћени и неплаћени посао, разлике у коришћењу времена запослених и незапослених, разлике у коришћењу времена у току радног дана и дана викенда и друго.

Жене у Србији чине половину укупног становништва, али се тај проценат не одражава у економским, друштвеним или образовним структурама популације.

На другој страни, жене учествују у највећој мери у неплаћеним пословима у кући и пословима бриге око чланова породице.

Резултати овог истраживања могу да укажу на процену доприноса жена националној економији, а оно представља и додатни извор података за статистику полова.

Начин на који трошимо време може бити од велике важности за јавну политику у одређеним областима запошљавања, социјалној заштити, бризи о деци, на тржишту рада, као и у областима здравља и образовања.

Резултати истраживања могу се преузети из публикације објављене на сајту Републичког завода за статистику.