Београд, 20. септембар 2012. године – Министар финансија и привреде у Влади Републике Србије Млађан Динкић изјавио је данас да ће држава да би зауставила раст јавног дуга бити приморана да прода део своје имовине и од тога финансира буџетски дефицит.
 |
Фото: Танјуг |
Динкић је другог дана менаџмент форума југоисточне Европе "Како побољшати конкурентност у југоисточној Европи: контекст, стратегија, економске политике и улога пословних лидера" у Привредној комори Србије навео да неће бити продата Електропривреда Србије, али да ће се у тој области ићи на програм јавног и државног партнерства.
Он је рекао да неће бити продата ниједна друга компанија која има државни монопол, као што је на пример Аеродром "Никола Тесла", и додао да ће бити продате само компаније које имају конкуренцију на тржишту и не могу да ухвате корак са савременим технологијама.
Министар је најавио и да ће се законом ограничити период реструктурирања предузећа до 30. септембра 2014. године, а у међувремену ће Влада покушати да нађе стратешке партнере за неке од тих фирми.
Динкић је најавио да би Влада на данашњој седници требало да усвоји одлуку да са кинеском "Ексим банком" уговори кредит од 850 милиона евра за изградњу аутопута на Коридору 11.
Он је истакао да би уговори о градњи требало да се потпишу крајем ове или почетком следеће године, тако да радови почну у наредној години, и додао да би се кредитом финансирала градња аутопута од Београда до Љига и од Појата до Прељине.
Према његовим речима, Влада је одлучила да сарађује са Кином због доброг искуства на изградњи моста Земун - Борча, при чему ће на изградњи ова два аутопута бити ангажовано 50 одсто српских грађевинара и исто толико кинеских радника.
Министар је изразио очекивање да ће до краја године Железара Смедерево добити стратешког партнера и најавио да ће Влада следеће недеље почети разговоре са једном руском компанијом о стратешком партнерству у железари и тражиће да више буде инвестирано у производе вишег степена обраде.
За излазак Србије из кризе, како је навео, потребна је комбинација мера штедње ради спречавања кризе јавног дуга и јачања инвестиционе потрошње.
Он је указао на то да сама штедња неће земљу извући из рецесије, али и да би претерана лична потрошња брзо довела Србију до кризе јавног дуга.
Да се то не би десило неопходно је да се садашњи буџетски дефицит, који је на неодрживом нивоу, у 2013. сведе на 3,5 одсто бруто домаћег производа и настави да опада у наредним годинама, тако да у 2015. години достигне прихватљивих 1 одсто вредности бруто домаћег производа, истакао је Динкић.
Он је навео да је нова Влада затекла јако лоше стање у економији јер Србија има двоструки дефицит, буџетски и спољнотрговински, високу инфлацију, као и пад привредне активности у овој години између 0,5 и 1 одсто.
Динкић је најавио да ће се због тога Влада окренути различитим изворима финансирања јавног дуга и да ће се продаја хартија од вредности на домаћем тржишту свести на најмању могућу меру јер је то најскупље задуживање.
Задуживање ће се, како је објаснио, заснивати на дугорочним кредитима од међународних финансијских институција, али и кредитима од држава као што су Русија, Кина или неке друге, а продаја еврообвезница биће допуна за то.
Министар је навео да ће за месец дана јавности представити план структурних и средњорочних реформи за побољшање економске ситуације.
У тај план биће укључено све што су предложили економски стручњаци, представници Међународног монетарног фонда и Светске банке, рекао је министар.
Према његовим речима, тај план предвиђа побољшање инвестиционе климе и то кроз реформе у области грађевинских дозвола, урбанизма и катастра, јер је Србија у тим областима међу најслабије рангираним земљама у свету.
Динкић је навео да план предвиђа и увођење веће флексибилности на тржишту рада и мере за дестимулисање превременог одласка у пензију
Министар је истакао да је уверен у то да ће са објављивањем средњорочног плана падати и камате на задуживање Србије и навео да се на секундарном тржишту евро обвезница већ види пад приноса, прецизирајући да су ти приноси на почетку године били 7,7 одсто, а јуче 5,8 одсто.
Он је додао и да ће тај принос падати због обарања дефицита буџета.