Фото: Танјуг

У саопштењу се наводи да је истраживање спроведено током првих десет дана априла ове године на узорку од 1.239 испитаника, путем неколико познатих домаћих интернет портала и блогова, као и на друштвеним мрежама Фејсбук и Твитер.

Истраживање је показало да, поред 27 одсто студената, остале кориснике интернета чине углавном запослени, чија су просечна месечна примања до 35.000 динара и од којх већина (88 одсто) живи у градској средини.

Просечан испитаник ове анкете на интернету проводи више од три сата дневно (74,4 одсто), једнако са посла и од куће. Интернет углавном користе за праћење актуелних вести (63 одсто), информисање о разним питањима и образовање.

Велики број испитаника доста времена проводи на друштвеним мрежама, али је интересантно да од тога мали број игра популарне интернет игрице – чак 47 одсто испитаних никад није играло неку од тих игара.

Од броја испитаних њих 80 одсто сматра јако значајним комуникацију и размену информација са државним институцијама путем интернета.

Исти проценат испитаних жели да све послове које има са државом може да заврши преко интернета, док 68 одсто сматра једнако битним да се преко интернета објављују информације од јавног значаја у сврху контроле рада институција.

Грађани високо вреднују услуге е-управе које постоје, па на тај начин више од 70 одсто услуга које користе оцењују највишом оценом.

Међутим, на питање да наведу државне институције за које знају да грађанима пружају услуге преко интернета, испитаници су највише наводили општине (збирно свега 9 одсто испитаних).

Препознате су општина Савски венац за чије услуге е-управе зна 2,7 одсто испитаних, а потом следи општина Звездара са 2,2 одсто. Поред општина, препознати су МУП Србије са 7,3 одсто, па Агенција за привредне регистре са 6,3 одсто.

Из ове анкете јасно произилази да је Србија, упркос јасној потреби и свести грађана у коришћењу е-управе, далеко од земаља чији би ниво желела да достигне, као и закључак да ће грађани искористити све могућности е-управе које им се понуде.

Иако 82 одсто испитаника сматра да развој брзог интернета мора бити један од приоритета Владе, велики проблем представља чињеница да испитаници немају поверења да је политичарима у Србији то значајно.

Чак 80 одсто испитаних мисли да се овим питањем не бави ниједна политичка партија.

Као контролно питање у анкети је остављена могућност испитаницима да се изјасне о томе да ли би, у случају да постоји нека нова политичка опција која је названа “Интернет покрет”, гласали за њу.

Објашњено је да би се та опција залагала за информатичку модернизацију Србије, и то пре свега у четри сегмента; реформи и смањењу државне управе, развоју е-управе, развоју и омогућавању е-бизниса и прављењу широкопојасне мреже и доступности интернета велике брзине свакоме у Србији.

Чак 73,3 одсто испитаника изјаснило се позитивно, при чему је занимљиво да је прошле године на исто питање само 33,9 одсто испитаника дало позитиван одговор.

Када је реч о е-бизнису, када се упореди резултат анкете од прошле и ове године, примећује се раст од приближно 6 одсто у броју корисника интернета који купују, продају или на други начин електронски послују.

Оно што чини посебан проблем јесте што тих 64 одсто корисника интернета и даље нема могућност коришћења светских сервиса за посредовање у плаћању, попут Пајпала.

Закључак који се може извести из резултата анкете јесте да грађани наше државе имају потенцијал, функционално су образовани, способни и расположени да раде и послују са светом.

У протеклом периоду у Србији је створена основа за еПословање, што је резултирало скоком за 30 места на ранг листи УН-а, али је неопходно да се у наредном периоду овој области посвети још већа пажња, будући да све земље у свету интензивно раде на унапређењу дигиталне инфраструктуре, услуга и образовања.