Марковић је том приликом истакао значај очувања и размене највиших културних вредности у временима кризе и потврђивање пријатељства Србије и Грчке, и упутио позив грчким читаоцима на нова читања наших писаца.

У делегацији Србије која присуствује овом сајму налази се 16 писаца, преводилаца, књижевних критичара и теоретичара.

Међу њима су Душан Ковачевић, Вида Огњеновић, Драган Великић, Владислав Бајац, Светислав Басара, а грчкој публици ће први пут бити представљена и песник Тања Крагујевић, песник и прозни писац Јелена Ленголд, песник Зоран Пешић Сигма, прозни писац Горан Петровић, позоришни писац Биљана Србљановић и прозни писац Боривоје Адашевић.

На штанду Србије биће представљени и великани српске књижевности Иво Андрић, Милош Црњански, Иван Гађански, Данило Киш, Раша Ливада и Милорад Павић, као и класици српске поезије из Антологије балканске поезије ХЕМУС (2006) Јован Стерија Поповић, Петар Петровић Његош, Лаза Костић, Војислав Илић, Јован Дучић, Владислав Петковић Дис, Растко Петровић, Васко Попа, Иван В. Лалић и Стеван Раичковић, али и народна епска и лирска поезија и перформанс глумице Агни Струмбули која ће у Византијском музеју причати српске народне бајке.

Представљање Србије прате и изложба Музеја града Београда „Иво Андрић писац и/или диломата“, као и радионице српске књижевности у оквиру Дечјег кутка, а биће представљен и превод на грчки књиге „Филосовске урвине преподобног Јустина Поповића“ у издању Задужбине манастира Хиландар.

Марковић је пре отварања Сајма књига у Солуну боравио у манастиру Хиландар, где се упознао са радовима на његовој обнови који су изведени од претходне посете у септембру прошле године до данас, као и са предстојећим радовима.

Ресорно министарство је за наставак радова на западном крилу Великог конака и за радове на источном крилу Великог конака према Конаку из 1814. године и улазу у овој години издвојило 50 милиона динара.

Додатних 25 милиона динара биће опредељено за наставак радова на источном крилу Великог конака, завршетак радова на иконостасу из 1635. године и иконама из манастирске ризнице.

Део тих средстава биће искоришћен и за наставак радова на зидном сликарству у цркви Свете тројице на Спасовим водама, као и за радове на целивајућим иконама главне цркве манастира Хиландар, дезинсекцију икона и простора у ризници.

Обнова Великог конака подразумева потпуну реконструкцију пожаром уништених делова уз конструктивно ојачање и обнову сачуваних елемената, тако да објекат по облику одговара изгледу пре пожара, али и да функционалном ревитализацијом простора одговара духу актуелних и трајних потреба манастира Хиландар.