Предраг Марковић
	Фото: infobiro.tv

Марковић је приликом представљања извештаја Комисије за заштиту културних добара од изузетног значаја и добара српског порекла у иностранству о стању и резултатима истраживачких и конзерваторско-рестаураторских радова истакао да је упркос ограниченим средствима приведен крају или обезбеђен континуиран рад на споменицима од изузетног значаја.

Министар је у том смислу навео да је 2009. године за радове на споменицима било издвојено 324 милиона динара, 2010. године 116 милиона, а прошле године 124 милиона динара.

Он је указао на то да је системским и планским радом на очувању споменика подигнут туристички капацитет земље, на терену су стално упослени људи, а поред сваког од споменика налазе се центри за едукацију.

Најважније је то што је сада обезбеђено трајно очување неких делова споменичке баштине, а све то је резултат континуираног рада стручних људи на терену и Републичког завода за заштиту споменика.

Председник Комисије за заштиту културних добара од изузетног значаја и добара српског порекла у иностранству Марко Поповић је као први пример доброг рада те комисије издвојио манастир Сопоћани који се налази на листи светске баштине и на којем су стручњаци реконструисали бифоре на бочним зидовима, саркофаг Уроша Првог, као и делове манастирског обзиђа.

У Студеници су, како је навео, интензивирани радови на чишћењу и рестаурацији портала, мермерној фасади цркве, фрескама унутар цркве, а реконструисана је и олтарска преграда из 12. века, што је и највећи подухват у овој цркви.

Он је истакао и да су настављена археолошка истраживања која су обустављена 1997. године, и том приликом су откривене две веће грађевине од којих је једна највероватније ктиторска резиденција која би током 2012. године требало да буде конзервирана у потпуности.

У Гамзиграду је највише рађено на источној капији која је реконструисана, навео је председник Комисије и додао да су у Манасији интензивирани радови на реконструкцији дела обзиђа, спољног бедема и иконостаса, а почели су и радови на конзервацији трпезе.

Поповић је прецизирао да су неки од локалитета на којима је рађено и Смедеревска тврђава, Медијана, Царичин град, Мраморје и Перућац, при чему је посебно издвојио заштиту стећака као заједнички пројекат Србије, Босне и Херцеговине, Хрватске и Црне Горе.