Марковић је на отварању конференције "Заштита и очување аудио-визуелног наслеђа у југоисточној Европи" у Југословенској кинотеци нагласио да је за заштиту ове врсте грађе од велике важности да ове земље, поред поменутог, ако је могуће имају и што сличнији модел установа, које ће морати да буду непрофитне и да обезбеђују једнак приступ свима.

Министар је оценио да је сувишно говорити о значају очувања филмског наслеђа као колективног сећања, и указао на то да треба размотрити адекватан начин да се то очување обезбеди.

Кроз партнерство са Француском у току су припреме за формирање јединствене установе за чување филмског наслеђа, додао је он и подсетио на то да је наше наслеђе подељено и да се чува у Филмским новостима, РТС-у, Архиву Кинотеке.

Према његовој оцени, неопходно га је јасно разврстати, објединити и учинити да технолошки буде свима доступно, односно да не представља складиште, већ живу грађу која ће моћи непрофитно да се размењује.

Марковић је напоменуо да дигитализација наслеђа представља посебан изазов, и додао да је за њену реализацију на територији Европе потребно две милијарде евра.

Директор Југословенске кинотеке Радослав Зеленовић рекао је да су сви који се баве филмском архивистиком и чувањем културног наслеђа на прекретници јер филмови у облику у коме су се до сада снимали и начини на који су до сада чувани полако иду у прошлост, а архивисти се претварају у археологе који ће радити на очувању нечега што је старо 115 година и што је, условно речено, изворни материјал.

Зеленовић је упозорио на то да ће светски филм и светска филмска архивистика доћи у деликатну ситуацију, с обзиром на то да ће филмови који су већ снимљени или ће бити снимљени наредних година у дигиталном формату након неког времена нестати, а пракса показује да постоје проблеми да се тај формат очува.

Технолошка револуција која је у току битно нам помаже да филм на 35-милиметарској траци доведемо у боље стање дигиталним путем, направимо нове копије које поново преводимо на 35-милиметарску филмску траку јер смо тако сигурни да ћемо је сачувати и наредних 100 година, а тренутна ситуација не гарантује да ћемо филмове сачувати и у наредних пет година, нагласио је он.

Директор Југословенске кинотеке изразио је бојазан да ће доћи тренутак када ће сви управници архива донети одлуку да се филмови на 35-милиметарским тракама више не приказују, уз оцену да је задатак филмских архивиста да прате шта се дешава са филмском траком и покушају да је сачувају што дуже.

На овом скупу учествују стручњаци из Црне Горе, Бугарске, Словеније, Турске, Румуније, Босне и Херцеговине, Грчке, Француске и Србије, а у својству посматрача и представници Аустрије и Савета Европе.

Ово је друга од две експертске конференције које се организују у сусрет Годишњој конференцији министара културе југоисточне Европе чије је одржавање планирано за 20. април у Београду, чиме ће бити завршено председавање Србије Савету министара културе југоисточне Европе.

Србија је председавање овом савету преузела од Румуније у априлу 2011. године.