Милан Радуловић

Радуловић је навео да се сада очекује мишљење Светог архијерејског синода Српске православне цркве, чија би посебно формирана комисија требало о томе да се изјасни до краја године.

Преднацрт закона који гарантује слободу вероисповедања и право на јавно исказивање религиозних погледа на свет, посебно дефинише и даје право првенства традиционалним црквама и верским заједницима, чије је мишљење пресудно у фомирању и регистровању нових верских заједница и покрета.

Статус традиционалне цркве признаје се црквама које имају вишевековни историјски континуитет у Србији и које су дале значајан допринос развоју европске хришћанске културе, наведено је у члану 9 закона.

У том члану се, као традиционалне, наводе Српска православна црква, Католичка црква (римокатолици и гркокатолици), Словачка евангелистичка црква, Хришћанска реформатска црква и Евангелистичка хришћанска црква.

У истом члану се додаје да се тако успоставља континуитет са правним субјективитетом који су оне стекле у Краљевини Југославији.

Овим законом враћен је правни субјективитет СПЦ и то на основу "Начертанија о духовним властима у Србији", које је у Народној Скупштини Кнежевине Србије усвојено 21. маја 1836. године.

Према новом закону, Српској православној цркви признаје се почасно првенство имајући у виду њену изузетну цивилизацијску и државотворну улогу, као и чињеницу да је она већинска верска заједница и да је њено врховно седиште у Србији.

Члан 67 даје право Министарству вера да одбије регистровање верске заједнице која сужава зајамчена људска права и слободу личности, угрожава здравље личности и јавну безбедност, разара морал и културу, као и уколико негира права и интересе неке од признатих цркава.

За оснивање нове верске организације потребно је и 1.000 потписа пунолетних чланова, са матичним бројем и адресом.