У саопштењу овог министарства наводи се да су у оквиру редовних активности расписани и завршени конкурси у области јавног информисања – конкурс за суфинансирање пројеката/програма у области јавног информисања и конкурс за суфинансирање пројеката/програма у области јавног информисања на језицима националних мањина.

Такође, расписани су и завршени конкурс за суфинансирање пројеката/програма у области јавног информисања особа са инвалидитетом, конкурс за суфинансирање пројеката/програма у области јавног информисања припадника српског народа у региону и конкурс за суфинансирање пројеката/програма електронских јавних гласила са седиштем на Косову и Метохији.

Расписани су и завршени конкурс за прикупљање предлога за суфинансирање и финансирање пројеката у области културе, научно-истраживачких пројеката у области уметности и културе за 2012. годину, као и конкурс за суфинансирање пројеката из области културног наслеђа у Републици Србији у 2012. години.

Расписани су конкурси из области издавачке делатности – конкурс за откуп публикација објављених 2011. године за потребе јавних библиотека на територији Републике Србије и Конкурс за суфинансирање издавања првих издања капиталних дела која се објављују на српском језику у области културе и вредних дела из области домаће и преводне књижевности у 2012. години.

Настављен је и рад на потпуном оспособљавању институција културе, у оквиру којег се издваја завршетак радова на реконструкцији Народног позоришта.

Народном музеју у Београду уплаћена су средства за прву и другу фазу радова на реконструкцији ове установе, започели су радови на адаптацији и санацији Музеја Вука и Доситеја, а завршен је и Лапидаријум римских камених стубова Народног музеја у Ужицу.

У оквиру обележавања јубилеја, ресорно министарство је у целини финансирало реализацију опере "Милева Ајнштајн" и драме "Сеобе" поводом 150-годишњице Српског народног позоришта у Новом Саду и читав низ манифестација, програма и активности поводом проглашене године јубилеја Иве Андрића.

Од вишегодишњих пројеката настављена је обнова манастира Хиландар где је за радове на западном крилу Великог конака, који је био уништен у пожару, ове године издвојено 75 милиона динара.

Радови се настављају и на Константиновој вили на Медијани како би до обележавања 1700. годишњице Миланског едикта вила била обновљена, а посетиоци добили прилику да се упознају са начином живота из Константиновог доба.

Представљена је рестаурирана источна капија Феликс Ромулијане и настављени радови на Смедеревској тврђави, за шта је ребалансом буџета обезбеђено додатних 7,7 милиона динара.

На Царичином граду код Лебана упоредо се ради на конзервацији и рестаурацији бедема Акропоља, као и на археолошким истраживањима, а ребалансом буџета је обезбеђено додатних 5,6 милиона динара.

У Студеници су у току радови на конзервацији и рестаурацији камене пластике манастирске цркве, а у Манасији се конзервирају и рестаурирају кула и бедем манастирског комплекса.

Када су у питању међународне организације, Србија је постала члан Комитета за заштиту светске културне баштине, изабрана је у Акредитивни комитет ICCROM-а као једина чланица из Европе и постала пуноправни члан Радне групе за међународну сарадњу у области образовања, сећања и истраживања холокауста.

Осим сусрета са министрима културе земаља југоисточне Европе, у претходна три месеца министар културе, информисања и информационог друштва Предраг Марковић састао се са министрима културе Анголе и Немачке у Београду и министрима Француске и Русије у Паризу и Москви.

Представљање српске културе у Русији, које је званично почело 15. септембра концертом Слободана Тркуље и "Балканополиса" у Санкт Петербургу, а настављено кроз изложбу „Светско наслеђе – Србија“ и изложбу „Толстој и Достојевски у српској култури“, заокружено је „Данима српског филма“ у Москви и Великом Новгороду од 23. до 30. новембра.

У оквиру “Недеље Србије” у Паризу француској публици су представљени различити садржаји којима се промовише српска култура – изложбе посвећене Иви Андрићу и Николи Тесли, одабрани филмски програм, неколико музичких наступа, презентација српске културне баштине, изложбе фотографија Драгана Боснића и Драгољуба Замуровића, као и туристичка понуда Србије и Београда.

Централни догађај манифестације био је концерт Боре Дугића. Посетиоци Европског парламента имали су прилику да погледају 20 дела – уља на платну, цртежа и фотографија Милене Павловић Барили која су настала у између 1932. и 1939. године и чувају се у пожаревачкој Галерији „Милена Павловић Барили“.

Копије фресака из Народног музеја и Галерије фресака у Београду биле су изложене у Фиренци, у базилици Светог Апостола у Риму и у папској резиденцији у Витербу, а 29. новембра је отворена и стална поставка српских фресака у базилици Санта Кроче.

Конституисан је Национални савет за културу, што је представљало један од предуслова за успешно спровођење Закона о култури.

Влада Републике Србије усвојила је Стратегију развоја система јавног информисања у Републици Србији до 2016. године, којом је постављен оквир за темељну измену законске регулативе у области медија.

Након усвајања на Влади, Предлог закона о кинематографији прослеђен је Скупштини Србије и налази се на дневном реду седнице која почиње 15. децембра 2011. године.

Скупштина је у претходном периоду усвојила Закон о потврђивању амандмана на Конвенцију о међународној организацији за мобилне комуникације путем сателита (ИМСО).

У току је и рад на изради новог Закона о поштанским услугама чији је циљ усаглашавање националног законодавства из области поштанског саобраћаја са европским директивама, чиме ће бити створени услови за то да тржиште поштанских услуга у Србији приђе корак ближе стандардима који важе у ЕУ.

У оквиру контроле трошења буџетских средстава министар културе, информисања и информационог друштва Предраг Марковић је за 270 дана, на 120 путовања, обишао и 68 градова у којима се упознао са начином на који се користе средства ресорног министарства, додаје се у саопштењу.