Фото: Танјуг

Тадић је том приликом оценио да је то потврда исправности одлуке о стратешком партнерству са "Гаспромом" и поручио да Србија има потенцијал да постане важно енергетско чвориште у југоисточној Европи.

Указујући на важност постојања капацитета за складиштење енергената, он је подсетио на проблеме које је Србија имала пре неколико година због блокаде испорука руског гаса, због чега су трпели и привреда и домаћинства.

Имали смо проблеме зато што тада нисмо имали пуне капацитете гасног складишта, које сада имамо, истакао је председник Србије.

Према његовим речима, сарадња са руским компанијама само ојачава међународну позицију Србије, која је заинтересована за проширење сарадње са руским, али и са свим фирмама из света.

Бајатовић је саопштио да ће у енергетски сектор Србије бити инвестирано приближно пет милијарди евра уколико успешно буду реализовани сви планирани пројекти у оквиру српско-руске сарадње у енергетици.

Милер је најавио да ће изградња гасовода "Јужни ток" почети 2013. године и биће завршена до краја 2015. године, као и да неће бити одлагања у реализацији тог пројекта.

Почетак рада "Банатског двора" означен је пуштањем у погон првог објекта у оквиру пројекта "Јужни ток", нагласио је он и потврдио заинтересованост "Гаспрома" да инвестира у изградњу гасних централа у Србији, као и интересовање "Гаспром банке" да отвори филијалу у нашој земљи.

Милер је навео да ће бити разговарано и о дугорочној испоруци руског гаса Србији по нижој цени, уз напомену да пре коначног договора треба да буде потписан међудржавни споразум између Србије и Руске Федерације о испорукама гаса за српско тржиште.

"Банатски двор" има капацитет од 450 милиона кубних метара гаса и максималну продуктивност у процесу извлачења од пет милиона кубних метара на дан.

Ово складиште значајно је за обезбеђивање сигурног снабдевања енергијом у Србији, као и за испоруку природног гаса из Русије.

Сарадња "Гаспрома" и "Србијагаса" на изградњи подземног складишта гаса "Банатски двор" заснована је на међудржавном Споразуму о сарадњи у нафтно-гасној области, који су владе Србије и Руске Федерације закључиле 25. јануара 2008. године, а договор о реализацији заједничког пројекта потписан је у октобру 2009. године.

У заједничком предузећу “Банатски двор” (Banatski Dvor Joint Venture) компанија "Гаспром" има 51 одсто власништва, а "Србијагас" 49 одсто.