Стојановић-Плавшић је на конференцији за новинаре навела да је Министарство желело да презентовањем овог пројекта у Београду представи један музеј са локала, који је добар пример за то како функционише децентрализација културе и на који се начин могу подржати овакви пројекти и културни живот учинити богатијим, посебно када су музеји у питању.

Она је рекла да је музеј у Ваљеву од 2001. године кренуо у снажан процес ревитализације и направио искорак у модернизацији музеологије, при чему су своја искуства успели да пренесу и неким другим музејима.

Према њеним речима, ресорно министарство је током читавог овог процеса пружало подршку овом музеју имајући у виду ентузијазам који су показивали запослени у музеју, али и локална заједница, што је пример доброг партнерства које даје резултате.

Аутор идејне концепције и синопсиса поставке је музејски саветник Народног музеја Ваљево историчар Драгана Лазаревић-Илић, а аутор дизајна је Слободан Секулић.

Приликом припреме ове музејске поставке Народни музеј Ваљево је користио иновативне приступе презентације који су усмерени на посетиоца.

У складу са тим, посредством музејских предмета на првом месту су изложене идеје на начин који је занимљив посетиоцима, са циљем да им пружи потпун доживљај, као основни производ савремених музеја.

Поред музејских предмета и атрактивно дизајнираних информативних паноа, уз амбијенталну реконструкцију (радни простор Десанке Максимовић, која је радије писала на крилу, на свом кревету, него на писаћем столу), искоришћена је и савремена дигитална технологија (дигитални екрани, звук) у коју спада и 3Д холограмска пројекција.

Ово је шеста стална поставка коју Ваљевски музеј реализује од 2003. године.

Поред тога, радећи на припреми ових поставки, стручњаци и спољни сарадници музеја су стекли значајне референце на основу којих су радили више различитих поставки широм Србије, чиме је неофицијелно формирана и својеврсна Ваљевска музеографска школа.

Прва поставка о Десанки Максимовић у школи у којој је учила и као учитељска ћерка и становала, под називом "Завичај песнику" била је отворена 1985. године, још за живота познате песникиње.

После више година припрема, уз финансијску подршку Министарства културе од милион динара, донација у новцу, опреми и услугама од 200.000 динара и прихода остварених од наплате музејских улазница у Бранковини од око 350.000 динара, током 2010. и 2011. године Народни музеј Ваљево је осмислио, припремио и реализовао нову сталну музејску поставку "О Десанки, пером и сликом".