Фото: Фонет

Марковић је на конференцији за новинаре навео да су у оквиру редовних активности спроведени конкурси на којима је 1.219 пројеката суфинансирано са 542.698.285 динара.

Он је истакао да су конкурси били за пројекте из области културног наслеђа, пројекте уметничких, стручних и научних истраживања у култури, откуп публикација за потребе јавних библиотека и програме у области јавног информисања.

Министар је нагласио да је у оквиру програма "Дигитална школа" 2.910 школских објеката опремљено са више од 30 хиљада рачунара.

Настављен је рад на потпуном оспособљавању институција културе, у оквиру чега се издваја завршетак радова на реконструкцији и отварање Народне библиотеке Србије у којој је број читалачких места повећан за 50 одсто, саопштио је он.

Марковић је додао и да је отворена посебна читаоница за слепе и слабовиде, опремљена најсавременијом технологијом која омогућава слепим особама да користе све публикације које су доступне у електронском формату.

Према његовим речима, завршени су и радови на реконструкцији зграде Југословенске кинотеке која сада располаже са четири пројекционе сале, укупног капацитета од 500 места.

У оквиру планиране четворогодишње реконструкције Народног позоришта, завршени су радови на успостављању централног система за хлађење и вентилацију, а Народном музеју у Београду уплаћена су средства за прву и другу фазу радова на реконструкцији ове установе, као и за почетак адаптације и санације Музеја Вука и Доситеја, саопштио је министар.

Он је напоменуо да је највећи пројекат који је завршен у претходним месецима новоотворени визиторски центар на локалитету Лепенски вир који, користећи свој природни и културно-историјски потенцијал, подиже ниво туристичке инфраструктуре наше земље.

Од вишегодишњих пројеката настављена је обнова манастира Хиландар, где је ове године за радове на западном крилу Великог конака, који је био уништен у пожару, већ издвојено 60 милиона динара, навео је министар, при чему је додао да је за ту намену одобрено додатних 15 милиона динара.

Радови се настављају и на Константиновој вили на Медијани како би до обележавања 1.700-годишњице Миланског едикта вила била обновљена, а посетиоци добили прилику да се упознају са начином живота Константиновог доба, нагласио је Марковић.

Према његовим речима, представљена је и рестаурирана источна капија Феликс Ромулијане, настављени су радови на Смедеревској тврђави, док се на Царичином граду код Лебана упоредо ради на конзервацији и рестаурацији бедема Акропоља, као и на археолошким истраживањима.

Министар је навео да су у Студеници у току радови на конзервацији и рестаурацији камене пластике манастирске цркве, а у Манасији се конзервирају и рестаурирају кула и бедем манастирског комплекса.

Од активности на међународном плану Марковић је као најважније издвојио 7. министарску конференцију југоисточне Европе о културној баштини „Културно наслеђе – мост ка заједничкој будућности“, у чијем су раду учествовале делегације 12 земаља.

На конференцији је усвојена "Београдска декларација" којом се дају смернице за унапређење међународне сарадње у југоисточној Европи и промовисање културног наслеђа као инструмента за одрживи развој, дијалог и помирење, као и за побољшање мера на сузбијању незаконите трговине културним добрима, истакао је он.

Министар је подсетио на то да је Управа за Дигиталну агенду тог министарства била домаћин Међународне конференције о управљању интернетом „ЕуроДИГ 2011“, а у организацији ресорног министарства у Београду је одржана и Унескова регионална експертска конференција о заштити нематеријалног културног наслеђа, као и округли сто “Савремена уметничка продукција у региону југоисточне Европе – наслеђе за будућност” у оквиру Самита шефова држава југоисточне Европе.

Српска култура у иностранству представљена је учешћем наше земље као почасног госта на Сајму књига у Лајпцигу, саопштио је он и навео да је српски павиљон награђен као најбоља национална поставка на 54. бијеналу савремене уметности у Венецији.

“Клацкалиште – полигон неравнотеже“, прошлогодишња поставка Србије на Венецијанском бијеналу је, уз финансијску подршку ресорног министарства, постављена испред престижне Тејт галерије у Лондону, истакао је он.

Према његовим речима, копије фресака из Народног музеја и Галерије фресака у Београду биле су изложене у Фиренци, у Базилици светог Апостола у Риму и у папској резиденцији у Витербу.

Србија, Црна Гора, Босна и Херцеговина и Хрватска упутиле су Унеску прву транснационалну номинацију за упис на листу светске културне баштине за средњовековна камена надгробна обележја и стећци су уврштени на тентативну листу, рекао је министар.

Он је нагласио и да је на иницијативу ресорног министарства конституисан Национални савет за културу, што је представљало један од предуслова за успешно спровођење Закона о култури.

Завршен је предлог нацрта Медијске стратегије, саопштио је он и додао да је председник Владе Србије формирао комисију која ће дати сугестије на завршени текст, након чега ће предлог бити упућен Влади Србије на усвајање.

Марковић је од законодавних активности издвојио израду Предлога закона о дворском комплексу, припрему нацрта закона о архивској грађи и архивској служби и закона о кинематографији.

Скупштина Србије је у претходном периоду усвојила три закона која је предложило Министарство културе – Закон о старој и реткој библиотечкој грађи, Закон о обавезном примерку публикација и Закон о библиотечко-информационој делатности, подсетио је министар.

Он је навео да је у току и рад на новом закону о поштанским услугама, чији је циљ усаглашавање националног законодавства из области поштанског саобраћаја са европским директивама, чиме ће бити створени услови да тржиште поштанских услуга у Србији буде корак ближе стандардима који важе у ЕУ.

За обележавање 150-годишњице постојања Српског народног позоришта у Новом Саду обезбеђено је 38 милиона динара, а средства за програме Београдске филхармоније су удвостручена, нагласио је министар.

Марковић је за 180 дана на 85 путовања обишао 60 градова у којима се упознао са начином на који се реализују пројекти ресорног министарства.