Београд, 13. септембар 2011. године – Министар културе, информисања и информационог друштва у Влади Републике Србије Предраг Марковић и син Милована Ђиласа Алекса открили су данас спомен-плочу писцу и политичком мислиоцу Миловану Ђиласу на згради у Палмотићевој 8, у Београду, где је живео од 1954. до 1995. године.
 |
Фото: Фонет |
Марковић је том приликом истакао да постављање спомен-обележја Миловану Ђиласу није изузетак, али у овој серији обележавања кућа и адреса на којима су живели знаменити писци јесте један посебан тренутак због тога што око Ђиласовог дела и живота и даље трају спорови, а то се видело поводом обележавања стогодишњице његовог рођења.
Милован Ђилас (1911–1995) био је песник, приповедач, романсијер, преводилац, публициста, политички мислилац, државник, дипломата и дисидент.
У свету он је сматран једним од најзначајнијих источноевропских дисидената и критичара комунистичког система.
Такође, Милован Ђилас био је један од најцитиранијих и најпревођенијих српских и југословенских аутора. Написао је велики број песама, прича, књижевно-критичких приказа, културно-политичких чланака и есеја, које је објављивао у страним и југословенским листовима и часописима.
Његова студија ''Нова класа'', која анализира комунистички поредак и идеологију, објављена је први пут у САД 1957. године.
Ова студија преведена је на више десетина језика, у укупном тиражу од три милиона примерака, и овлашћени Оксфордски форум 1995. године прогласио ју је за једну од 100 књига које су највише утицале на културу запада друге половине двадесетог века.
Министарство културе је прошле године, која је проглашена Годином књиге и језика, у сарадњи са „Вечерњим новостима“ и локалним самоуправама, започело акцију обележавања објеката у којима су рођени, боравили су или деловали знаменити писци.
Ова акција се у циљу афирмације заоставштине великана српске писане речи наставља и ове године.
До сада је постављено 13 спомен-плоча (Меша Селимовић, Скендер Куленовић, Душан Матић, Александар Вучо, Слободан Селенић, Антоније Исаковић, Мића Поповић, Душко Радовић, Десанка Максимовић, Бранко Ћопић, Милош Н. Ђурић, Станислав Винавер и Милован Ђилас).
У овој години биће постављено још девет спомен-плоча – Александру Тишми, Бранку Миљковићу, Милану Кашанину, Данилу Кишу, Васку Попи, Живојину Павловићу, Јовану Христићу, Војиславу Деспотовом и Григорију Возаревићу.