Фото: Танјуг

Марковић је том приликом истакао да Винавера неки знају као врсног песника, неки као антологичара, али је у питању стваралац који је утемељио модеран приступ српској књижевности у периоду између два рата.

Станислав Винавер био је есејиста, песник, приповедач, позоришни критичар, музичар, преводилац. Он је био и добровољац у Првом светском рату, а у Другом је заробљен и одведен у логор.

Након повратка из логора Винавер се бавио превођењем, а извесно време радио је и у новинској агенцији Танјуг, где је имао и своју рубрику “Београдско огледало”.

Поред превода, писања есеја и песама, бавио се и сатиром, а његове најпознатије пародије су “Приче које су изгубиле равнотежу” из 1913. године, “Варош злих волшебника” из 1920. године, “Ратни другови” (1939), “Европска ноћ” (1952) и многе друге.

Винавер је написао и монографију песника Лазе Костића “Поноси и пркоси”, која је објављена 1963. године.