Фото: Фонет

Непосредан повод за доношење ова три закона, које је Влада на предлог ресорног министарства предложила Скупштини, јесте обавеза да се нормативна решења у области библиотечке делатности усагласе са европским стандардима и, што је посебно важно, са савременим информационим окружењем.

Новина је и увођење обавезе сталног стручног усавршавања запослених на пословима из области које се уређују наведеним законима.

Закон о старој и реткој библиотечкој грађи уводи обавезу стручне заштите старе и ретке библиотечке грађе за све сопственике ових покретних културних добара, а не само за библиотеке и установе, као што је то било до сада.

Проширен је круг библиотека које су укључене у процесе ефективне заштите старе и ретке библиотечке грађе, који је обухватао само Народну библиотеку Србије и Библиотеку Матице српске као депозитне библиотеке.

Закон је унапређен и са становишта потребе за подстицањем употребе нових технологија у области заштите старе и ретке библиотечке грађе, нарочито информационих технологија и дигитализације, што Законом о културним добрима није било предвиђено.

Новине у овом закону су и критеријуми за процену старе и ретке библиотечке грађе, као и то да сопственик грађе у приватној својини има право да од одређене библиотеке захтева бесплатно стручно мишљење о старој и реткој библиотечкој грађи.

Закон о библиотечко-информационој делатности уважава потребу за подстицањем примене нових технологија у библиотечкој делатности, нарочито информационих технологија и дигитализације, што раније није било законски уређено.

Овим законом регулише се формирање националног Центра за узајамну каталогизацију, као виталног институционалног и функционалног облика остваривања обавезе потпуне евиденције свега што се налази у нашим библиотекама и права свих грађана на неограничен приступ информацијама, знањима и културним вредностима.

Законом се, први пут, уважавају облици библиотечке грађе настали на бази нових технологија, као што су електронске, комбиноване и мултимедијалне публикације и рачунарски програми у јавној употреби.

Применом Закона о обавезном примерку публикација оствариће се општи интерес очувања, евиденције и пуне доступности целокупне издавачке продукције у Србији и на српском језику било где у свету.

Новина је и да обавеза достављања обавезних примерака прелази са штампара на издаваче, број обавезних примерака се преполовљује, уводи се један обавезан примерак у електронској форми, равноправно се третирају сви видови класичног штампаног издаваштва и сви видови дигиталног издаваштва, укључујући и интернет у оквиру српског домена, наводи се у саопштењу.