Фото: Танјуг

Ђелић је на конференцији "Како повећати извоз Србије – у корак са Европом", који је организовала „Економист медија група“, истакао да ће поменути кредити бити одобравани од септембра и да су намењени првенствено компанијама које већ извозе.

Они ће, како је навео, бити одобравани са роком отплате од 12 година, периодом почека од четири године и каматом од највише четири одсто на годишњем нивоу.

Према његовим речима, циљ Владе јесте да садашњи ниво извоза од приближно 40 одсто бруто домаћег производа (БДП) буде повећан на бар 50 одсто, при чему је примарни циљ ових кредита повећање извоза, а секундарни запошљавање.

Ђелић је најавио да ће у разговорима са представницима Народне банке Србије (НБС) бити затражено да кредити које банке буду одобравале из Апекс 4 линије буду изузети од издвајања обавезне резерве, или да она буде смањена, док ће обезбеђење кредита преузети држава својим гаранцијама.

Максималан износ кредита биће 12,5 милиона евра, а с обзиром на то да ће држава давати гаранције, пословне банке ће моћи да одобре тај кредит а да не траже додатни колатерал, указао је он и оценио да је то веома важно за водеће извознике.

Узор за тај план Владе је Словачка, која је пре десет година имала дефицит у извозу, а сада њен извоз износи 110 одсто БДП-а, нагласио је Ђелић и подсетио на то да Србија највише извози у земље Европске уније и ЦЕФТА.

Према његовим речима, тренутна покривеност увоза извозом у земље ЕУ износи приближно 60 одсто, с тим што је на врху листе Италија са којом је покривеност више од 90 одсто, са изгледима и да премаши 100 одсто када фабрика "Фијат аутомобили Србија" почне да ради пуном снагом.

Ситуација у покривености увоза извозом са земљама ЦЕФТА много је боља и премашује 190 одсто, рекао је потпредседник Владе и напоменуо да је реч претежно о извозу пољопривредних производа.

	Фото: Танјуг

Министар економије и регионалног развоја Небојша Ћирић најавио је да ће из поменуте кредитне линије ЕИБ-а приближно 100 милиона евра бити издвојено за јачање извозних послова малих и средњих предузећа.

Ћирић је навео податак да је у првих пет месеци ове године робна размена са светом износила приближно 7,2 милијарде евра, при чему је извоз растао по стопи од 24,5 одсто, а увоз по стопи од приближно 27 одсто.

Он је као забрињавајућу навео чињеницу да 70 одсто извоза чине полуфабрикати, сировине и репроматеријал, док 20 одсто чини извоз услуга, уз подсећање на то да је дугорочни циљ Владе јачање извоза аутомобилске и информатичке индустрије и електронске опреме.

Већ сада су, како је истакао, остварени позитивни резултати у извозу каблова за аутомобиле у износу од приближно 120 милиона евра, захваљујући, пре свега, компанијама "Леони", "Дрекслмајер" и "Јура".

Ћирић је саопштио да велику подршку извозу пружају Агенција за страна улагања и промоцију извоза (СИЕПА), Фонд за развој, као и Агенција за осигурање и финансирање извоза (АОФИ), чију докапитализацију Влада разматра као могућност.

Он је у изјави за новинаре након овог скупа нагласио да превелике дневне осцилације курса динара наносе велику штету извозној привреди и поновио да је веома важно да курс буде стабилан.

Говорећи о спорним приватизацијама, Ћирић је напоменуо да је држава до сада раскинула приближно 30 одсто спорних уговора и поручио да сви они код којих је долазило до злоупотреба у приватизацији треба да одговарају.

У неким случајевима држава је одузела имовину која је стечена криминалом и злоупотребом у приватизацији, навео је он и додао да засад није формирана радна група Владе која ће такве случајеве испитивати јер су надлежне државне институције радиле свој посао.