Франческо Бандарин и Предраг Марковић

Фото: Танјуг

Марковић је том приликом потврдио посвећеност спровођењу Цетињског акционог плана, који је усвојен прошле године на шестој конференцији о културном наслеђу ради промовисања заједничких смерница и приоритета за унапређење регионалне сарадње у области културне баштине.

Он је истакао да је значајно подржати иницијативу “Културно наслеђе и дијалог”, коју је предложио генерални директор Унеска, као нову прилику за унапређење међународне сарадње у југоисточној Европи и промовисање културног наслеђа путем иновативних приступа, који ће омогућити одрживи развој, дијалог и помирење.

Министар је навео да је важно да се подрже оне активности чији је циљ заштита и рехабилитација наслеђа у постконфликтним подручјима, као и да се подигне свест о културној разноликости региона, изгради поверење у процесе помирења и подржи развој локалног образовања, знања и вештина.

Србија је ове године направила велики корак у спречавању незаконите трговине културним наслеђем у југоисточној Европи, указао је он и подсетио на то да је Турској враћено више од 1.800 археолошких и нумизматичких предмета, пронађених на граничном прелазу Батровци.

Марковић је упутио апел свим земљама да заједно интензивирају примену националних закона и побољшају превентивне мере ради сузбијања незаконите трговине културним добрима.

Ратификовањем Конвенције о очувању нематеријалног културног наслеђа Србија је успела да створи систем за очување нематеријалног наслеђа и покрене важна питања из ове области, али и да почне да ради на националном инвентару, указао је министар.

Бандарин је похвалио Србију јер је веома активна у унапређењу активности и мисија Унеска, чиме указује на значај дијалога и сарадње на заштити културног наслеђа, и подсетио на то да се 1. и 2. септембра у Београду одржава Самит шефова држава југоисточне Европе.

Он је приметио да је југоисточна Европа регион који је у највећој мери ратификовао конвенције и декларације Унеска, као и да су годишње министарске конференције постале водећа платформа унапређења заштите наслеђа, дијалога и размене искустава.

Бандарин је указао на то да се седам година од прве министарске конференције у Мостару државе суочавају са новим изазовима и приоритетима на које морају да одговоре, а због чега је потребно обучити и укључити што више младих у тај процес.

Он је најавио да од наредне године треба да почне да се примењује нова иницијатива Унеска усмерена на везу наслеђа и развоја.

Представници 11 земаља потписали су на данашњој конференцији Београдску декларацију, која треба да представља смернице за унапређивање међународне сарадње у југоисточној Европи и промоцију културног наслеђа као инструмента за одрживи развој, дијалог и помирење.

Марковић је указао на то да су Београдску декларацију потписале Србија, Црна Гора, Босна и Херцеговина, Бугарска, Хрватска, Италија, Македонија, Молдавија, Албанија, Румунија и Словенија у својству посматрача.

Он је истакао да Београдска декларација представља разраду низа тачака о томе како се наслеђе чува, како се ставља у функцију културне привреде и културног туризма и како кроз пажљиву размену искустава анимира радну снагу и доноси корист свима у региону.

Министар је навео да су од једанаест тачака декларације седам практичне и предвиђају низ акционих планова о сарадњи и имплементацији онога што је до сада постигнуто у области заштите културног наслеђа.

Декларација, како је објаснио, омогућава, између осталог, интегрисање искустава у чувању и презентацији материјалног и нематеријалног наслеђа.

Марковић је данас у оквиру Министарске конференције југоисточне Европе „Културна баштина – мост ка заједничкој будућности“ отворио на Калемегдану изложбу фотографија „Пут културе – Тврђаве на Дунаву“.