Брадић је на конференцији за новинаре у Заводу за проучавање културног развитка, који је на иницијативу Министарства културе креирао ову агенду, рекао да она обухвата податке о чак 850 манифестација.

Он је истакао да овај пројекат повезује културу и информисање и успоставља важне циљеве за културну политику у Србији, уз напомену да ће Агенда бити доступна на интернет страници Завода за проучавање културног развитка.

Посебно је значајно то што је Агенда отворена и што ће се допуњавати, као што се културни живот у Србији свакодневно допуњава програмима и иницијативама из јавног и приватног сектора, а такву динамичну слику културе желимо да развијамо, навео је министар.

Према његовим речима, културна историја представља богатство Србије које треба уважавати, али и размишљати о перспективи коју она нуди јер су употреба културе и културног наслеђа у функцији економије и развоја.

Директор овог завода Александар Лазаревић рекао је да су циљеви пројекта информисање грађана, као и помоћ локалним самоуправама, туристичким организацијама и установама културе.

Лазаревић је нагласио да постоји велики економски потенцијал у повезивању културе и туризма, при чему је навео податак да у Европи зарада од културног туризма чини више од 35 одсто укупног прихода од туризма.

Државни секретар за туризам Министарства економије и регионалног развоја Горан Петковић оценио је да постоји јака веза између културних манифестација и туризма.

Он је саопштио да анкете показују да се најјачи утисци страних посетилаца о боравку у Србији односе на атмосферу, пријатне људе, забаву и гастрономију, што се често везује управо за културне и туристичке манифестације.

Петковић је напоменуо да су прошле године најпосећенији били "Бирфест", Сабор у Гучи и "Егзит", при чему је изразио уверење да ће Агенда помоћи да се обрати пажња и на неке мале, а потребне манифестације, као што је, на пример, Сабор фрулаша у Прислоници.